Nedeljnik i Velike priče, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na srpsko-hrvatskom govornom području (i u njegovoj neposrednoj blizini), svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Ovo je samo prvo poglavlje…
Šta smo sve videli, a šta (ni)smo naučili na tačno pola Mundijala
Nekako i negdje postali smo takvi neradnici, raspikuće i bekrije, da je jedini način za namaći pare u Hrvatskoj otprije nekog vremena došlo prodavanje zemlje
Biznis sredom: Zašto je Ford otpustio AI i vratio „staru gardu“, zašto će građani EU plaćati tri evra više za pakete sa Temua i Sheina i ko će u Srbiji platiti paket novih ekonomskih mera od 600 miliona evra?
I zašto gotovo svi mislimo da smo dobri ljudi
Ni penali više nisu igra u kojoj pobeđuju Nemci. Šta je to falilo ekipi Julijana Nagelsmana – sem boljeg selektora – da se opet ne obrukaju i kako ih je Paragvaj savladao?
Nemanja Vidić o odrastanju devedesetih, o Zvezdi i Mančester junajtedu, o Rusiji i Velikoj Britaniji, o povratku u Srbiju i studentima...
Šta ako stvarno budemo imali Disclosure day?
O njoj govorimo više nego ikada, a živimo je sve manje. Ljubav je postala ideja bez tela, obećanje bez trajanja i osećaj bez odgovornosti
Namenjeno svima koji se ne osećaju lepršavo i razdragano i nemaju želju da na trideset pet stepeni pijuckaju piće u nekoj bašti
Za razliku od ostalih serija i dokumentaraca, gde glumci, tj. naratori idu na teren i lokacije, u "World War II with Tom Hanks" glumca ne vidimo na plaži u Normandiji, niti u Aušvicu, ni u Perl Harboru ili Berlinu... Iskoristiti tako oskarovca i čoveka kome je američka mornarica dodelila najviše odlikovanje, ekvivalentno je tome da pozovete Mikelanđela da vam okreči dnevnu sobu
I da li je Jugoslavija današnjim klincima neka apstraktna pojava kao što je generaciji odrasloj u Jugoslaviji bila Austrougarska?
U zvaničnim izvještajima uglavnom se govore manje temperature nego što vidimo ili osjećamo...
“Dvadeset i pet mi je godina. Čehoslovakinja sam...”
Stiče se utisak da pucnji Gavrila Principa u Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak rata
Jedna od najsloženijih pojava u srpskoj istoriji, lider radikala u 19. veku, višestruki predsednik vlade i ministar, višestruki politički zatvorenik i politički izgnanik... Na marginama je ostalo dosta slojeva ličnosti Nikole Pašića. Jedan od njih svakako kroji Slobodan Jovanović u svom malo poznatom rukopisu koji je nedavno objavila Akademska knjiga
Điđa se ponudio da bude snimatelj tog filma. U stvari, vodio me je kroz njega nenametljivo, ne sugerišući mi rešenja, ali mi je kroz logična pitanja davao do znanja šta je dobro a šta možda nije. Da budem jasan, bez njega nikada ne bih snimio svoj prvi film. Sa njime sam položio prijemni ispit u Pragu, u aprilu 1965...
Samo su dvije stvari uspijevale spojiti ljude sasvim različite po svojim backgroundima, klasnim pripadnostima, geografiji, po razini obrazovanja
