Može li se trka za tehnološku dominaciju dobiti spuštanjem garda i deljenjem sopstvenog znanja sa čitavim svetom, ili je čuvanje algoritama iza debelih digitalnih zidova jedini štit od geopolitičkih rivala?
Kada je prvi čovek kompanije Meta, Mark Zakerberg, u opsežnom eseju od 6.500 reči predstavio novu strategiju otvorenog koda i lansirao modele Muse Spark 1.2 i Muse Glimmer, prvi komentari su da je uputio direktan izazov “zatvorenim” laboratorijama iz Silicijumske doline, ali i politički apel Vašingtonu u trenutku kada su kineski konkurenti već uveliko pred vratima.
Ovo sigurno nije poslednji put da se (ponovo) otvara pitanje gde leži budućnost veštačke inteligencije, ali su zato protekle nedelje u centru pažnje više bili fizika i klima, koje zajedno podsećaju ekonomiju na njene granice, od rekordno niskih vodostaja u Evropi do energetske politike Bele kuće.
Zato kao događaj nedelje ovoga puta figurira „Zakerbergov otvoreni gambit“ iliti pokušaj kompanije Meta da konceptom otvorenosti (open-weight) redefiniše trku u veštačkoj inteligenciji, uz poruku da se superinteligencija ne sme centralizovati u rukama nekolicine moćnika.
Dobro došli u Biznis sredom, vaš nedeljni pregled najvažnijih ekonomskih dešavanja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
