Bioskop bez zidova, gde su svi isti

Neke stvari nemaju cenu. Recimo, takav je osećaj kada sedite u publici sa Stelanom Skarsgardom i zajedno sa njim gledate film Sentimental Value (za koji je kasnije nagrađen Oskarom), a sutradan ga sretnete dok šeta Baščaršijom.

Negde tamo mračnih devedesetih kada sam gledao film „Kroz talase“ Larsa Fon Trira nisam ni slutio da mogu da se nađem na metar, dva od glavnog junaka filma. Ni kada sam ga gledao kao anksioznog detektiva sa flešbekovima koji ga proganjaju u britanskoj seriji „River“ nisam slutio da bih mogao da ga posmatram preko porcije bureka dok šeta Baščaršijom.

Oveštalim rečnikom reklo bi se „Vredelo je čekati“, ali zapravo jeste vredelo čekati na filmski festival koji bi mogao da pruži sve to, na Sarajevo Film Festival koji se pozicionirao iz te čuvene kotline u kinematografski vrh, svetski vrh fimskih festivala.

Festival je prava ulaznica za jedinstvene trenutke koji nivelišu vaš život sa filmskim, tačnije pretvaraju vaš život u film. Ako je nekome, kao meni, vrhunski užitak bio gledanje Skarsgardove prilike preko krompiruša, pita, ćevapa iz „Želje“ ili „Ferhatovića“ tu je ekstenzija euforičnog iskustva koje vas izjednačava nekoliko minuta sa svetskim filmskim zvezdama.

Preko te ulaznice možete osetiti glamurozni trenutak koji ste gledali „sa one strane“ života (ili filma). Šetnja Crvenim tepihom, i vaše potpetice usklađuju korak sa koracima svetskih fimskih zvezda.

A ko bi rekao da će tako biti?

Sarajevo Film Festival ima „filmski“ CV od prve crtice u toj njegovoj biografiji. Nastao tokom opsade Sarajeva kada je valjalo sačuvati glavu i kada je zaista trebala pomoć onog filmskog junaka koji je proslavio grad u Jugoslaviji – Valtera.

Osnivači Festivala su znali da posle trauma i nesreća dolazi život, pa i onaj filmski. Zato je ta nulta tačka Sarajevo Film Festivala dostojna filma. I kao u nekom blokbasteru i u realnosti dolazi onaj „Crveni tepih života“ i tokom godina sarajevska manifestacija postaje od kulturnog čina otpora grada – jedna od najznačajnijih filmskih smotri ovog dela Evrope pa i šire.

Istovremeno, ovaj Festival nije postao samo smotra filmskih hitova i šetalište svetskih zvezda. Radionice, lansiranje mladih autora, tribine… su ono što pretvara avgustovsku nedelju od snova do večnosti za mnoge autore koji su tek završili poslednji semestar akademije. I ime nagrade „Srce Sarajeva“ koje nosi i dostojanstvo, ponos, neku tugu, i duh grada.

Svakog leta se u „uvodnoj špici“ Festivala sa znatiželjom gleda ko će doći od svetskih superstarova ili jednostavno filmskih glumačkih i režiserskih gromada u Sarajevo. Koliko njih iz holivudske doline snova dolazi u sarajevsku kotlinu koja je svakog avgusta epicentar evropskog i svetskog filma.

I ono što je karakteristika samog grada – da niko ne može biti veći od ostalih – pa su se u specifičnom humoru „spuštali“ na zemlju i sugrađani iz najpopularnijih bendova grada, jer su oni ništa drugo do „sarajevska raja“. Tako i tokom Sarajevo Film Festivala se vrši to prizemljenje. Jer samo ovde možete sedeti na nekoliko stolica ili na metar od Sorentina, šetati Baščaršijom sa Skarsgardom i ne smetati im jer su i oni „raja.“ Makar tih nekoliko dana avgusta.

Meni je žao što sam propustio meni omiljenu facu iz „istočnolondonske raje“ – slavnog engleskog glumca Reja Vinstona koji se proslavio ulogama brit gangstera, ali i kao vatreni navijač istočnolondonskog Vest Hema. Koliko sam samo patio kada sam otkrio da sam bio na pola kilometra (a da nisam znao) od čoveka koga sam gledao kriznih devedesetih u kultnim filmovima „Sexy beast“ i „Face“ u kojem glumi i tada jedna od najvećih faca brit popa – Dejmon Albarn tada Blur, a danas Gorillaz.

Koliko sam samo kasnije pokušavao da vratim vreme moleći organizatore da me konektuju sa Vinstonom koga je avion već podigao iznad Miljacke u pravcu Temze. Zato treba na vreme gledati koga možete očešati na Crvenom tepihu, voajerski gledati kako kusa spiralnu uvijaču, ispija crnu „kao noć nad Sarajevom“ kafu…

Zato valja imati uvid u sva dešavanja, i bar na nekoliko minuta postati deo filmskog sveta, a ne samo posmatrač velikih dela. Ako se na vreme planira, ne može se desiti da kao ja prošle godine propustite omiljenog glumca, jer lutate kroz program, goste, specijalne događaje… Pa i taj čuveni Crveni tepih.

Jer tih festivalskih dana Sarajevo nije samo „običan“ grad domaćin nego veliki bioskop bez zidova i sa različitim stolicama. Projekcija možda počinje u sali, ali se nastavlja na ulici, u redu za ćevape, u bašti kafića, tamo gde čekaš taksi ili iza ugla. Nikada ne znaš da li osoba koja sedi za susednim stolom čeka početak filma ili je upravo sišla sa platna. Grad, i Festival, i zvezde, i posetioci igraju ravnopravne uloge u istom filmu, malo kao publika, malo kao statisti i povremeni junaci nekih scena koje neće biti snimljene.

Nekada su te neplanirane vrednije od onih koje su uredno navedene u programu. Film ćete možda ponovo pogledati na televiziji ili nekoj platformi, ali njih nećete. Zato poslušajte savet onoga koji je jednom pogrešio i koji nije mogao da vrati propušteno jer život nema komandu rewind kao uređaji preko kojih gledate filmove.

Ljubitelji filma koji su želeli da Sarajevo Film Festival dožive iz drugačije perspektive imali su priliku da na platformi priceless.com rezervišu Priceless iskustvo koje je spajalo neke od najznačajnijih festivalskih trenutaka – od svečanog otvaranja i premijerne projekcije u Narodnom pozorištu, preko šetnje Crvenim tepihom uz personalizovani foto trenutak i Gala prijema prve festivalske večeri, do ceremonije dodele nagrada, odabranih festivalskih događaja i koncerta iznenađenja.

I kada se festivalska nedelja završi, prilike za nova iskustva se nastavljaju. Na priceless.com dostupna su lokalna i globalna Priceless iskustva iz sveta umetnosti i kulture, gastronomije, putovanja i brojnih drugih oblasti, pažljivo osmišljena da se pretvore u uspomene vredne pamćenja.