Bio je 21. jun 2006. i iz Niša je u pravcu glavnog grada Bugarske krenulo pet krcatih autobusa. Ne, niko od putnika nije išao na Crno more ili da se provede za male pare u Sofiji koja je u to vreme bila krcata benzinskim pumpama, kockarnicama i striptiz-barovima i gde si, kad razmeniš 20 evra u leve, bio mali bog. Niti je bilo ko krenuo da švercuje gorivo ili robu široke potrošnje. Svih pet autobusa bili su do poslednjeg sedišta napunjeni fanovima britanske grupe Depeche Mode.
Bio sam jedan od tih putnika, i sam veliki fan ali i nameran da, kao saradnik akademskog lista “Presssing” napišem izveštaj sa tog koncerta. Depeche Mode su godinu dana ranije izbacili svoj dvanaesti studijski album “Playing the Angel” sa kog je prvi singl “Precious” bio instant hit koji se nije skidao sa talasa radija i MTV-ja koji je u to vreme, za razliku od danas, puštao muzičke spotove i pratio muzičku scenu.
Album je do nas u Srbiji, baš kao i ćeten-alva i suhomesnati proizvodi sumnjivog kvaliteta, stigao takođe iz Bugarske. Tada nismo imali Spotify, YouTube, ultrabrzi internet, torente, muzičke prodavnice sa licenciranim izdanjima… Većina nove muzike dolazila je na “rezancima”, piratskim diskovima proizvedenim u zemlji koja je bila na izlazu iz dubokog komunizma a u predvorju Evropske unije. Sećam se da smo album prvi put slušali, na repeat, u kafiću “Tajm”, čiji vlasnik je bio legendarni Toni Milušev, apsolutni ekspert za sve u vezi s bendom Depeche Mode.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
