Pariz, jesen, kraj septembra 1984. U bioskope je stigao Formanov film “Amadeus”. Od prvog dana nije bilo lako doći do karte. Sticajem okolnosti tokom prve dve nedelje bio sam u Beogradu. Pamtim dolazak iz Pariza moje drugarice Daše, našli smo se u stanu kod Tašmajdana i tamo nam je uzbuđeno, u transu pričala o filmu, scenu po scenu, kadar po kadar, sa žarom u očima, srcu!
Da, bila je to prva zvanična, velika, ogromna promocija klasične muzike na filmskom platnu. Nije bilo čoveka koji nije govorio o filmu, makar i u negativnom kontekstu (genije je prikazan karikaturalno, groteskno, govorili su oni). Ustalasala se kulturna javnost.
Kada sam se vratio u Pariz, pomama je već otišla predaleko. Prodavalo se na nedeljnom nivou 100.000 ploča Mocartove muzike, samo u glavnom gradu Francuske. Svuda ste mogli da čujete njegovu muziku i činilo se da sve postoji samo zarad promocije tog čudesnog genija.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
