Pariz, jesen, kraj septembra 1984. U bioskope je stigao Formanov film “Amadeus”. Od prvog dana nije bilo lako doći do karte. Sticajem okolnosti tokom prve dve nedelje bio sam u Beogradu. Pamtim dolazak iz Pariza moje drugarice Daše, našli smo se u stanu kod Tašmajdana i tamo nam je uzbuđeno, u transu pričala o filmu, scenu po scenu, kadar po kadar, sa žarom u očima, srcu!
Da, bila je to prva zvanična, velika, ogromna promocija klasične muzike na filmskom platnu. Nije bilo čoveka koji nije govorio o filmu, makar i u negativnom kontekstu (genije je prikazan karikaturalno, groteskno, govorili su oni). Ustalasala se kulturna javnost.
Kada sam se vratio u Pariz, pomama je već otišla predaleko. Prodavalo se na nedeljnom nivou 100.000 ploča Mocartove muzike, samo u glavnom gradu Francuske. Svuda ste mogli da čujete njegovu muziku i činilo se da sve postoji samo zarad promocije tog čudesnog genija.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
