Ako je razvrstavanje umetnosti po vrednosnom kriterijumu do polovine XX veka imalo kakvog-takvog smisla, ono je danas, u doba konceptualne umetnosti, veb umetnosti i postmodernizma, apsolutno neprimereno. Pojmovi visoke (elitne), popularne i masovne umetnosti nikada se ne javljaju u apstraktnoj čistoći. Reč je o idealnim tipovima jer istorija umetnosti poznaje gotovo samo mešane oblike. Isti je slučaj sa publikom, koja je u pogledu ukusa i merila vrednosti uvek pomešana. Hijerarhizacija umetničkih vrsta nije iščezla ni danas, kada su u pitanju umetnička dela, estetska merila i nivoi ukusa.
Višeznačnost popularnog
Popularna umetnost kao deo popularne kulture nalazi se pred brojnim iskušenjima. Elitisti su skloni da je estetski omalovažavaju i da njenim delima pridaju apriori negativan predznak. Nju prate glasine da se stvara isključivo radi sticanja profita i da zarad komercijalnih interesa žrtvuje estetski kvalitet (što je samo delimično tačno). Takva kritika popularne umetnosti vrlo je isključiva i jednostrana, a najveću pogrešku predstavljaju pokušaji da se ona vrednuje i ocenjuje estetskim merilima koja su osmišljena za evaluaciju dela elitne kulture i umetnosti. Elitistička kritika poziva se uglavnom na nevredne radove popularne umetnosti, zanemarujući ostvarenja koja bi takva shvatanja potpuno opovrgla i obesmislila. Da ni tzv. visoka umetnost nije lišena trivijalnosti pokazuje opaska Hermana Broha o “kapi kiča” u svakoj umetnosti. S obzirom na to, postavlja se pitanje da li su uopšte umesne vrednosne komparacije između visoke i popularne umetnosti. Elem, popularna umetnost relevantna je za svoje primaoce na isti način kao i bilo koja druga vrsta umetnosti. Ona može proizvesti osećaj uzvišenosti i oduševljenja jednako snažan kao i onaj proizveden u delima klasične umetnosti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
