Pre dvadesetak godina, kada se tek pojavio bend Nouvelle Vague, njihovi idejni tvorci su se pohvalili time da će jedna od njihovih pevačica posebno dobro obraditi pesmu zato što je u životu nikad ranije nije čula, pa joj original u tom smislu neće smetati. Pesma je bila “Just Can’t Get Enough” benda Depeche Mode, pa sam se zapitala gde je, dođavola ta devojka živela, možda ispod kamena, pa da nije čak ni slučajno čula ovu pesmu koja je jedna od najemitovanijih sinth pop pesama uopšte, vrlo često u radio-rotaciji. Ta devojka je, paradoksalno, bila Parižanka, što je celu stvar činilo još bizarnijom. Kako nije čula ovu pesmu?
Ima tih pesama koje jednostavno nisu mogle da nam promaknu, čak i ranije, u doba bez mobilnih telefona i interneta. Ogroman korpus pesama koje znamo su deo našeg mentalnog pejzaža zato što smo ih još u detinjstvu čuli u taksiju, dok su nas roditelji sanjive vozili sa dečjeg rođendana ili na more, nešto smo slušali na televiziji u kombinaciji sa nekim rudimentnim nastupom benda u studiju u nedeljnom popodnevu ili smo neku pak prvi put čuli piljeći u visokobudžetni i visokostilizovani spot. Još se živo sećam, a bilo bi čudno da je drugačije, spota za pesmu “(Everything I do) I Do It For You” Brajana Adamsa, muzike iz filma “Robin Hud”. Sigurna sam da je to spot koji sam videla najveći broj puta u životu, jer ga je MTV tada, kada je izašao, puštao na deset minuta. Prođu dve pesme, pa Brajan, pa još dve, pa eto opet Brajana i sa njim i Kevina Kostnera, potpuno opravdano vlažnog sna svačije mame u to doba. Tek sam krenula u prvi razred, a već sam osetila ushićenje velikom pop pesmom, svetim gralom muzičara. A ta pesma je imala sve, dramu i melodramu, svevremenost, gitare, i povezanost sa uzbudljivom storijom o zgodnom odmetniku koji krade od bogatih da bi davao sirotinji. I čudno, ali ta pesma, rekorder emitovanja u mojoj glavi, nije mi se smučila, već baš imam pozitivne emocije svaki put kad je čujem. Čak bih je pevala i na karaokama.
Volela bih da postoji neka naprava koja bi izračunala koliko puta smo u životu čuli neku pesmu, pa da mi izbaci saldo – Men at Work – “Down Under” 3.864 puta, Led Zeppelin – “Stairway to Heaven” 5.678, Zdravko Čolić – “Pusti, pusti modu” 5.999, Toto – “Africa” 3.601 put. Zašto pominjem baš Toto i njihov, ispostaviće se, vanvremenski hit “Afrika”? Možda zbog toga što je moje malo dete veoma dobro reagovalo na ovu pesmu u obradi benda Weezer. Tada smo mu muž i ja pustili original, kako bi, verovatno prvi put u životu čuo pesmu, koja je milion puta prostrujala neravninama naše sive mase.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
