Od rokenrol veterana čućemo kako su bendovi u njihovo vreme nicali kao pečurke ili kao puževi posle kiše. Svi bi oni promolili glave iz svojih kućica, iz haustora svojih zgrada, jer je svaka zgrada imala bar jedan bend, skupinu momaka (uglavnom momaka, jer su devojke tek kasnije došle) koji žele da sviraju zajedno, zbog devojaka, zabave, zbog drugarstva.
I svi ti bendovi imali su imena na isti fazon, to su bile Elipse i Siluete, verovatno je bilo i Romboida, Izohipsa, Deltoida, možda i Polinoma i Logaritama, zatim su tu bili i Delfini, Daltoni, Džentlmeni, Smeli, Bijele strele, Indeksi, Iskre, Veseli dečaci, Bezimeni, Sanjalice i moji, po imenu omiljeni – Bele višnje i Plamenih pet.
Slušajući ove grupe, nekako sam došla i do onih sa složenijim imenima kao što su Tomi Sovilj i njegove siluete, ali i do Duška i Bitnika. U to doba sam razvijala čudnu teoriju koju sam inkorporirala u svoju prozu, a ticala se toga da Mesec stvara plimu i oseku, pa samim tim i talase, pa da je zaslužan i za surfovanje, pa i za surf muziku, a da istovremeno ima jak uticaj i na ljude, na njihovo raspoloženje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
