Nekoliko načina je da se reaguje na temu ovog teksta.
Prvi je ravnodušnost. Skrol. Ili “tap” na desni deo ekrana za slučaj da vam je iskočio neki stori u kome se hvali sam sadržaj. Ili tema.
Drugi je dobro staro kolutanje očima uz neizbežno poređenje sa “staaaarim” kantautorima (gotovo uvek, naravno muškarcima) i komentarima u kojima se porede stihovi kantautora iz prošlog veka sa onim što Tejlor Svift (shvatili ste da je Tejlor Svift naravno iz same najave) piše danas.
Poređenja su naravno pogrešna, jer su to ljudi iz dve epohe. Ljudi dva senzibiliteta. Ljudi koji su stvarali pre i posle novog milenijuma, odnosno, pre i posle interneta. To bi bilo kao da poredimo pisaću mašinu i laptop. Pejdžer i mobilni telefon. Analogni fotoaparat i… Ma, jasno vam je. To je prosto nemoguće.
Treći način je ono klasično, ljudsko, ono što nastaje iz prevelike popularnosti (koja ne izvire nužno iz kvaliteta, da se razumemo), a staje u tu staru srpsku reč – “hejt”. I ne, nemam pandan naše reči, “mržnja” nije dobra, prim. aut. Jer je “hejt” nešto drugačije. Manje je od mržnje. Bezazlenije. I neretko zabavno. Svi nešto “hejtujemo”. I ima nešto u tom “hejtu” ka nečemu što je megapopularno, ka nečemu o čemu se konstantno priča i piše.
Četvrti način koji ću nazvati “pro-Tejlor” način, za koji nije neophodno preveliko objašnjenje. “Svifti” će biti “pro-Tejlor” šta god da se desi. Šta god da uradi. Šta god da napiše. Šta god da otpeva. Šta god da izgovori, ljudi navijaju za nju. I za ovaj tekst iako je ovo tek početak i ne znaju na koju će stranu otići.
Peti način je “ok šta god klik” način (ne bi ga trebalo mešati sa prvim načinom).
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
