Na početku puna disklozija: gledao sam “Succession” u protekle četiri godine i uživao u dobrom delu porodične sapunice sleš mračne satire sa političko-medijski-šekspirovskim zapletom; napisao sam bio i poneki tekst o ovoj seriji, a pročitao ih još više.
Utorkom bismo na kolegijumima često razglabali – čitaoci Nedeljnika setiće se i kolumne o kraju bindžovanja – o tome šta ima novo u porodici Roj.
Nisam, dakle, hejter niti negativac, čak mi se i poslednja epizoda baš dopala, i drago mi je što je okončano tako, i što autori nisu obadali ovog konja dok ne lipše, nego otišli uz dubok naklon i aplauz koji ih zaludu zove na bis.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
