Niko nije mogao da ostane ravnodušan prema njemu, a najmanje Nikson. Zato je i završio na tom spisku.
Šezdesete su u Americi bile dosta turbulentne. Događale su se velike promene širom zemlje. Bila je to “duga decenija ispunjena beskonačnim političkim i kulturnim protestima”. Zbog pobuna afroameričkih studenata protiv segregacije donesen je Zakon o građanskim pravima, zbog atentata na Kenedija, kasnije i Martina Lutera Kinga, zavladalo je nepoverenje širom zemlje, najviše prema institucijama. I ono najproblematičnije i “najnepopularnije” u zemlji – trajao je Vijetnamski rat.
Pred sam kraj te decenije, 1968. godine, Amerika se spremala da izabere novog predsednika. U avgustu Demokratska partija je tradicionalno organizovala konvenciju u Čikagu, koju su obeležile masovne demonstracije aktivista koji su se zalagali za okončanje rata u Vijetnamu. Mediji su sutradan preneli burna dešavanja, a u nedeljnom magazinu Time bio je jedan interesantan citat – “plave oči i politika”. Prozirne, staklenog odsjaja koji je probijao crnobelu barijeru kadra na starom televizoru – bile su to oči Pola Njumena.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
