Kada je Minecraft prvi put lansiran 2009. godine, malo ko je mogao da predvidi da će ova jednostavna, tzv. digitalna lego igrica postati kultni fenomen i da će istovremeno osvojiti decu, nastavnike i roditelje širom sveta. Sada, sa dolaskom dugo očekivanog filma “Minecraft” u bioskope, interesovanje za ovu igru doživljava renesansu, ali istovremeno otvara neizbežno pitanje: kako deca pravilno da koriste ovu igru a da zabava ne preraste u zavisnost?
Moje znanje o video-igricama počinje i završava se kod “Super Marija” a shodno tome je i stepen frustracije u mom slučaju rastao svaki put kada ne bih uspela da preskočim pečurku.
Zapravo, igrice su mi oduvek delovale kao neka daleka teritorija koju je moguće osvojiti jedino ako pripadate grupi “štrebera” koji žive u nekom paralelnom univerzumu (naravno, predrasude) te imate veštine kojima ćete istovremeno instalirati igricu, razviti kablove i baratati tehničkim terminima koje malo ko razume.
Godinama kasnije, moja deca su počela da me upoznaju sa tim digitalnim dvorištem, često koristeći izraze samo njima znane, te kako bih mogla da ih pratim, a pre svega da ne razviju ono što je najveća bojazan roditelja današnjih mladih – digitalna zavisnost, krenula sam da posmatram šta zaista rade, i počela da upoznajem taj virtuelni svet.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
