Zajednička karakteristika filmova objedinjenih pod nazivom „crni talas“ odnosi se na aksiološku i ideološku poziciju njihovih autora koja je u velikoj meri suprotstavlјena dominantnim vrednostima jugoslovenskog (srpskog) tradicionalnog narativnog filma. Samosvojna vizija društvene stvarnosti koju zagovaraju autori modernog filma podrazumeva slobodnu stvaralačku misao i direktno je suprotstavlјena dogmatskoj i birokratizovanoj svesti.
Autonomija autorske vizije
Kinematografija u nekadašnjoj FNRJ bila je pod kontrolom uvek budnog Saveza komunista koji se, naročito u prvoj deceniji nakon oslobođenja, na vrlo direktan način mešao u sam proces proizvodnje filmova. Pred gledaocima su mogli da se pojave samo ideološki „ispravni“ filmovi, o čemu su se starali ondašnji Komitet za kinematografiju i raznorazne cenzorske komisije sastavlјene od kvaziintelektualaca, policajaca, vojnih starešina, takozvanih kulturnih radnika i drugih partijski podobnih lјudi. Savremeni autorski film koga prati fama političke nekorektnosti bio je prećutkivan, marginalizovan i ignorisan ili, kolokvijalno rečeno, bunkerisan. Radilo se o čistom ideološkom napadu na tendenciju autorskog filma koji je bio suprotstavljen oficijelnoj politici.
Uprkos društvenom nadzoru i strogoj političkoj kontroli, početkom šezdesetih pojavlјuju se filmovi koji kritički preispituju jugoslovensku stvarnost. Nјima je prileplјena etiketa „crnog“ filma, onog koji je prema vladajućem shvatanju negativan zato što prikazuje anomalije i negativne pojave koje razaraju društveno tkivo: siromaštvo, usamlјenost, otuđenost, nasilјe, kriminal, alkoholizam, prostituciju i psihičke krize pojedinaca.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
