Koliko košta američki jugo?

A gde je Amerika?

Roman u nastavcima

4. deo

***

Voda, svuda voda, ako nije voda, onda je nebo – nigde da se sedne, nigde da se diše, nigde da se odmori. Što je više vode i neba, to je manje razuma. Što je manje razuma, to je više istine, razmišljao sam dok sam gledao u Atlantik, ali brinulo me je što sve više zapadam u fanatizam subjektivnosti i neverovanja ni u šta konkretno, a to je istorijski dokazano dovelo do velikih problema, o čemu sam razmišljao još nekoliko sekundi, sve do prve veće turbulencije.

Ako ima boga, on je iznad Atlantika, pomislio sam gledajući u sav taj beskrajni prostor. Možda je i iznad Tihog okeana, ali tamo nisam bio, a gde nisam bio, nema ni boga, pomišljam još jednom, već polulud u svojim lošim zaključcima i molim se da vetar bude malo blaži, što me samo dovodi do razmišljanja da sam mogao i ja da budem malo blaži sa T., pa me možda ne bi ostavila pet dana pred put, ali opet, prestao sam da verujem i u ljubav, pa i ljubavnu patnju uzimam sa rezervom, budući da znam da će da prođe i zameniće je neka nova – patnja, devojka, šta god, pa tako sve do zamora materijala.

Ipak me je rastužila, vrlo me je rastužila, priznajem, iako smo bili samo nekoliko meseci zajedno, mislim, rastužila me je do te mere da sam razmišljao o bogu, a samo dve nedelje pre toga pitao sam je da nam se pridruži u Los Anđelesu, na poslednjoj klapi filma, ako uopšte uspemo da stignemo do tamo. To se sad neće dogoditi, pomislio sam gledajući u ekran ispred sebe i računajući koliko još kilometara imamo do Njujorka. Ne samo da neće doći u Los Anđeles, već me neće ni sačekati kad se vratim – što je možda još nezgodnije. Jebo put, ako nema ko da te sačeka.

Iznad Atlantika je odjednom postalo neobično mirno i to mi je zasmetalo – svi su zaspali, neki su čak i hrkali, a jedini sam ja držao avion u vazduhu. Nije to više bio ni strah od letenja, čini mi se da sam i njega prevazišao – već dosada pomešana sa treperenjem tela.

Setio sam se jednog holandskog umetnika koji je 1975. godine poginuo pokušavajući da preplovi Atlantik – Bas Jan Ader se zvao. Krenuo je od Masačusetsa u čamcu veličine 3,81 metar sa namerom da stigne do Engleske. Na polasku je imao performans sa mornarskim pesmama, a sličan takav performans trebalo je da ima i u Groningenu, nakon plovidbe. Do danas, njegovo telo nije pronađeno. Da li je to najvažnije što je uradio u životu – to što je nestao u Atlantiku?