Ako čitate nekom prosečnom brzinom, ovaj tekst možete pročitati za šest minuta. Ako čitate baš baš brzo, kako neki ljudi čitaju, ili ako čitate koso, kako smo u ovo “skrolujuće” doba navikli, to može da bude čak i četiri minuta.
Šta još možete da uradite za četiri minuta?
Možete da poslušate jednu pesmu. Takve pesme se mahom danas ne prave, pa biste možda mogli da poslušate čak i dve.
Možete da operete zube i da zanemarite onaj minut pred kraj. Često ljudi zanemare te stvari pred kraj jer nisu dovoljno strpljivi. Naročito u ovo “skrolujuće” doba. Međutim, za neke stvari jednostavno strpljenje mora da postoji. Tako je zapisano u ljudskom kodu. Tako smo naučeni. Kao što morate da staneš na crveno i sačekate. Strpljivo. Koliko god da treba. Iako vas možda ponekad nervira. Prosto stanete i čekate.
Zato što je s druge strane potencijalna opasnost.
Slično je i kada je u pitanju smrt. A najviše kada su u pitanju stradali.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
