Ja stvarno ne želim da mislite da vam namerno kontriram.
Među Velikim pričama možete da pronađete dva (na različite načine zanimljiva) teksta o ovoj seriji. U jednom od njih piše da su ljudi, deluje masovno, nakon odgledavanja serije pohrlili na Reddit (i srodne sajtove) da podele, da oslobode, svoja (s)lična iskustva. Bili su fascinirani autorovom necenzurisanom željom da nam do detalja prenese svoja traumatična iskustva.
Neki drugi su, kada su saznali da je serija i te kako bazirana na stvarnim događajima, požurili da se pridruže drugoj masi, koja je s bakljama u rukama pohrlila da pronađe “stvarnu” Marthu iz ove priče i nauči je lepom ponašanju. Nemam utisak da su se svi oni mnogo bavili samom serijom. Time “kako” je nešto urađeno, već samo time “šta” im je isporučeno.
Što me dovodi u situaciju da još jednom, “bumerski”, primetim da je kreativni kraj televizije blizu, kao i da će po totalnom preuzimanju izvršnih kreativnih pozicija od strane “milenijalsa” i “generacije Zed” biti još više ovakvih sadržaja. Sadržaja kojima će “pod obavezno” biti da su u što većoj meri bazirani na ličnom iskustvu (praktično prepričavanje toga), koji će kao centralni momenat morati da imaju egzekuciju neke traume i/ili potonju (samo)viktimizaciju glavnog aktera, kao i njegov (poželjno – terapeutski) pokušaj da sve to prevaziđe.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
