Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Osunčani Tomiću,
Blago tebi. Bio si na Lopudu, ostrvu koje pamtim iz detinjstva jer smo tamo godinama porodično letovali u pansionu „Kod Tereze“. Tih godina na ligeštulima lopudske plaže bilo je raznog poznatog sveta iz Beograda – kompozitor Zoran Hristić, Stanislava Staša Pešić, Ceca Bojković i suprug Miša Žutić. Sa njihovom ćerkom Kajom Žutić igrao sam se u pesku. Odrasli su uveče išli u obližnju konobu koju je držao Dragoljub Bakić, slavni beogradski arhitekta.
Ujutru, pre prvih petlova, moj otac je sa Ivanom, Terezinim mužem, išao da vade mreže iz mora. Jednom sam išao i ja, i taj ribolov pamtim jer sam rukom uhvatio nekog ogromnog ljigavog crva iz mreže i strašno me je opeklo.
Deo večernje šetnje bio je i svraćanje do pekare lopudskog hotela Grand, gde je radio Terezin muž, on bi nam davao vruće kifle sa krupnim zrnima morske soli na korici.
Svaki odlazak na Lopud pamtim i po tome što smo naš „reno 4“ ostavljali na privatnom parkingu kome je hlad pravila vinova loza uvezana nad privatnim dvorištem u Trstenom, poslednjem kontinentalnom selu prekoputa ostrva, jer je Lopud bio mali raj bez bilo kakvog automobila, osim što je jedan traktor razvozio piće i druge potrepštine sa trajekta i brodova do konoba, piljara, hotela i pansiona.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
