Kako je moj otac umro od rata

Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u novoj kolumni “Jesi li video ovo?”

***

Visokopoštovani Tomiću,

Moj otac je bio glumac, imao je isto godina koliko i ja trenutno kada je dan pred doček Nove 1996, u subotu 30. decembra, otišao u večna lovišta od posledica raka dijagnostikovanog početkom leta iste te godine.

Bila je to godina kada su se ratovi u bivšoj Jugoslaviji svečano završili, huškači & njihovi pomagači seli su za sto sredinom novembra lepo obučeni i srdačno se ispotpisivali u zaključanoj američkoj kasarni na mirovni sporazum u nekim vodviljskim situacijama: Milošević i Silajdžić, svedočili su učesnici, nadvili se nad mapom i razmenjivali bosanske vukojebine koje imaju simboličnu vrednost za srpski & bošnjački narod. Posebno za njih dvojicu.

Milošević je tražio rodno mesto Ratka Mladića a Silajdžić istorijski muslimanska mesta uključujući i jedan gradić sa drevnom džamijom, na šta mu je Milošević odgovorio kako od toga nema ništa: „O, Harise, zar nisi čuo da su je oni idioti srušili?” Mislio je na lidere bosanskih Srba, svoje saborce, sa kojima već dugi niz godina nije razgovarao jer im se koncepcija ratovanja nije slagala.