Zemljom su dugo vladala tri F. Dobro, zemljom je vladalo jedno F, ali je bilo bolje, lakše, lepše, čak i ako nije bilo istinitije reći da su u Portugaliji glavni “Futbol, Fatima y fado” nego “fašizam”. Jer fašizam, znamo i to, nikada ne ide sa znacima navoda, ali mnogo voli da se krije iza skraćenica i nešto lepših reči.
Uostalom, fudbal, nacionalni sport Portugalaca odvajkada, Fatima, portugalska varijanta Međugorja, odnosno katolička vera, i fado, koji je, i sam pod cenzurom, u širokom luku izbegavao bilo kakve pipave teme, bili su u službi onog većeg F. I mada portugalski fašizam nije bio militarizovan toliko kao neki drugi, i mada je zemlja uspela da prođe kroz Drugi svetski rat bez uključivanja na stranu prirodnih saveznika, režim “Estado novo” i njegov vođa, tihi – to ga ne čini manje opasnim – Antonio Salazar imali su brojne grehe.
Kada je Salazar, zbog bolesti, odstupio 1968, jedan od najdugovečnijih autoritarnih režima u Evropi počeo je da se rastače. No trebalo je da prođe još punih šest godina, sve do 25. aprila 1974, pa da se vojnim pučem napokon sruši vlast.
Ovo nije priča o tim danima, mada su i oni, poznati pod nazivom “Revolucija karanfila” i po simboličnim vezama sa takmičenjem za Pesmu Evrovizije, jednako zanimljivi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
