Ne postoje male tajne i male laži. Orvel je napisao da bi tajnu čovek mogao da sačuva samo ako je i od sebe sakrije, i nema tačnije – koliko god političkih razloga bilo – paralele u svim rečima koje je napisao sa gradom kom je posvećena ova priča.
Ako usred onoga što u Majamiju nazivaju zimom, nabasate na dugu kolonu ljudi u vetrovkama, kako nešto čekaju cupkajući, a tamo na početku kolone se nazire jedna upaljena sijalica pod krovom kioska, otkrili ste tajnu – ćurosi i topla crna čokolada. Ako u žurbi da nešto ne propustite između gradskih, fudbalskih i arhitektonskih muzeja u Amsterdamu, naletite na umazane ljude i gomilu zgužvanih ubrusa na stolovima, otkrili ste tajnu – BBQ rebarca za koja se plaća samo prva, golema porcija; sve što repete pojedete, dobijete besplatno.
Ako u pokušaju da se ne izgubite između oker španskog zida i pažljivo poređanih bordo cigala na stokholmskim fasadama osetite intenzivan miris, ako prepoznate peršun i beli luk i ne prepoznate neke daleke začine, pa za njima okrenete glavu, otkrili ste tajnu – ušuškani libanski restoran sa tek nekoliko stolova.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
