Kažu da nije bilo nijednog bogovetnog dana u ljudskoj istoriji bez rata jednog čoveka protiv drugog. I uvek su se ratovi vodili zarad teritorija. Vladavina nad prostranstvima i bogatstvima na tim prostranstvima. Izuzetak je samo Trojanski rat. On se, dobro znamo iz Homerovih stihova, vodio zbog prelepe Jelene.
Biće, ovih dana, punih osam decenija od završetka Drugog svetskog rata. I danas te tri reči zvuče zlokobno. Zastrašujuće. Grozomorno.
Nekima je trajao šest, nekima četiri godine. I jednima i drugima doneo je kataklizmu. Nezamislivu dotad. Šezdeset miliona mrtvih i stotinu miliona ranjenih. Više civila nego vojnika. Razaranja, uništavanja, dve atomske bombe… Ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, koncentracioni logori, nasilna preseljenja, Holokaust.
Počeo je jednom globalnom podelom. Jednim sukobom. Okončao se takođe jednom podelom i jednim sukobom. Onaj prvi završio se pobedom savezničkih snaga i porazom sila Osovine. Onaj drugi traje do dana današnjeg. Pomirenje se ispostavilo kao Dučićeva himera.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Već imate nalog? Ulogujte se
