U tekstu Srbija i pošast siromaštva konstatovali smo da Srbija spada u najsiromašnije zemlje Evrope. U tekstu Kako se manipuliše kupovnom moći i nejednakošću, utvrdili smo da postoje indicije redistribucije dohotka u korist pojedinaca čiji su dohoci iznad proseka na štetu siromašnijih slojeva društva. Takođe, pokazali smo da se u poslednjih dvadesetak godina udeo najsiromašnijih 50% i sledećih 40% u raspodeli dohotka i bogatstva smanjio, dok se, sa druge strane, udeo 1% najbogatijih u ovoj raspodeli najdinamičnije uvećao, što indikuje izrazito raslojavanje, odnosno ukazuje na uporno siromašenje siromašnih i srednjeg sloja i akumulaciju bogatstva u rukama ekstremno bogatih članova društva. U sledećem koraku neophodno je preciznije odrediti kupovnu moć nominalno izraženih dohodaka kako bismo sagledali razmere nejednakosti i siromaštva u Srbiji i utvrdili izvore redistribucije, odnosno ustanovili koje su dohodovne grupe dobitnici, a koje su gubitnici.
Za tu priliku koristimo podatke Eurostata o raspodeli ukupnog dohotka po decilima i percentilima. Naime, kada govorimo o prosečnoj neto zaradi i minimalnoj zaradi, u obzir se uzimaju primanja zaposlenog stanovništva. Sa druge strane, Eurostat prati raspoložive dohotke nakon plaćenih poreza (plate, kamate, rente, dividende, profiti, kapitalni dobici, transferna plaćanja) odraslog stanovništva (18 plus godina) bez obzira na to da li su zaposleni ili nisu. U tu svrhu, Eurostat koristi pokazatelj dohodak po ekvivalentnoj odrasloj osobi (equivalised disposable income).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
