Biznis Društvo

Koliko nas je (stvarno) koštao odliv mozgova

Ako saberemo ukupne troškove vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv 45.000 građana, oni se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 mlrd. USD godišnje, odnosno u kumulativnom iznosu za posmatranih 11 godina iznose - 67,6 mlrd. USD. Procenjena ulaganja u vaspitanje i obrazovanje kojih smo se odrekli svake godine su bili iznad godišnjeg BDP-a Crne Gore

Ilustracija VP/Profimedia
јул 21 2023, 05:00

Podeli

U nedavnoj, detaljnoj analizi na Velikim pričama Svaki Srbin je od 1990. izgubio najmanje 660.000 dolara (autor Ivan Ostojić), upoznati smo sa ogromnim procenjenim proizvodnim gubicima koje je srpska privreda podnela u poslednje tri decenije. Ovi troškovi su kako eksplicitni, jer su danas građani Srbije među najsiromašnijim u Evropi, tako i implicitni, izraženi u oportunitetnim troškovima, to jest troškovima izgubljenih prilika.

U temelju privrednog rasta nalaze se prirodni resursi, fiksni kapital, inovacije i organizacija. Ključni činilac koji kombinuje ove faktore u više ili manje napredni tehnološki algoritam jeste čovek – njegova starosna i kvalifikaciona struktura. Evidentno je da u napredne zemlje koje kontinuirano teže boljem standardu, sigurnosti i pravnoj državi ljudi dolaze, i nasuprot tome, da iz zemalja koje stagniraju i kaskaju za boljim životom ljudi odlaze.

Nažalost, Srbija spada u ove druge zemlje, sa izraženom emigracijom i političkim strukturama koje umesto stvaranja nove vrednosti preferiraju zaduživanje, preraspodelu, korupciju, polarizaciju društva i tehnološko zaostajanje. U čvrstom zagrljaju fiktivnih narativa, ova društva žive u prošlosti. Juval Noa Harari lepo je primetio da je „… osnovno obećanje predmodernih vladara očuvanje tradicionalnog poretka, pa čak i povratak nekom izgubljenom zlatnom dobu“ (Sapijens).

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price