Da li decu vaspitavamo za ravnopravnost?
Njihova različitost trebalo bi da bude u originalnosti i kreativnosti, a ne u nadmetanju i naturanju moći
Menjaža sličica je čista sreća
Nije samo ljubav prema detetu ili unučetu ta koja nagoni ljude da se skupe i menjaju duplikate, to je ljubav prema mladosti i detinjstvu
Ko je “lik” na spomeniku?
Ko smo onda mi i šta je naš identitet kada zaklanjamo ovaj više nego vredan spomenik i kulturno dobro od opšteg značaja da bismo tu postavili bilo šta
Još je teže kad ne postoji grob
Zašto je važno da mala Danka dobije mesto na kojem će njena porodica moći da tuguje
Zašto nismo mogli da ostavimo Kejt na miru?
U svakom zabadanju nosa u tuđa posla postoji i doza zluradosti. Svako bi se zakleo da ne poseduje ovakvu osobinu, a poseduje
Kako sve može da se manipuliše decom
Mašući njihovim glavicama isterujemo neku svoju ideju o tome šta je za koga najbolje. Spremni smo da se svađamo, polemišemo pa i potučemo, a da zapravo ne znamo o čemu se radi
Šta posle propuštenih prilika?
Nedavno mi je jedan čovek rekao kako mu se čini kao da pliva u prosutom mleku. Doživljaj uzaludnosti i nepopravljive štete svakako je teskoban i izrazito dramatičan doživljaj
Ako sad odemo, niko se neće vratiti
Nedavno je izgovorila gnevna, mlada osoba koja zna šta hoće i pre svega šta neće. Ko je na gubitku? Nemojte da tragate za tačnim odgovorom. Reći ću vam – definitivni odgovor je: mi!
Kako ispeglati izgužvan život?
Nekada se dogodi da razočarani svojim izborima, ili bolje rečeno nepogrešivo pogrešnim izborima, ljudi upadaju u stanja slična depresiji, tuguju, besne, krive druge. Prihvatiti činjenicu da je trpljenja bilo dosta prvi je korak ka promeni
Švarcenegerovo vaspitanje
Da li se tako kali čelik?
Da li su slava i popularnost na prodaju?
Da li je u redu da poznati reklamiraju kockanje?
Kako ne sme da izgleda prvi čas
Deci ne treba držati predavanja jer je sama tragedija predavanje za ceo život. Za ovakve trenutke je važno biti čovek
Ko sve nije podigao kamen da gađa školske psihologe
Jedno istraživanje je pokazalo da se učenici najčešće poveravaju tetkicama, dakle ne razrednom starešini, omiljenom profesoru ili psihologu.
“Duple poruke” o kraju škole: Koliko štete je sada naneto deci
Dojučerašnje tvrdnje da škole rade, da se tako deci omogućava da u kolektivima odboluju gubitke, odreaguju svoje strahove, vrate koliko-toliko poverenje u školu, netragom su nestale...
