Nekako s… nije proleća, već subote, stiže vest o još jednoj bolesti u kraljevskoj porodici Vindzora. Gotovo da je neverovatno koliko je ljudi bilo uključeno što u aktivno, što u pasivno praćenje ove, posebno za porodicu, teške priče. Nije bila dovoljna ni više puta ponovljena molba ove porodice da se poštuje privatnost, uzmu u obzir deca, a pre svega bolesnica. Ništa nije bilo dovoljno da utaži nezajažljivu glad za ne virenjem, nego buljenjem u tuđe živote.
Za psihologiju nije strana potreba da se nešto sazna, prodre do suštine, do samog korena iz koga niče spoznaja nečega. S druge strane, opet psihoanalitičari i razvojni psiholozi, radoznalost, nazovimo to tako, vezuju za otkriće deteta da pored njega postoji još neko, najčešće je to majka. Potom se razvija radoznalost za dešavanja oko njega, otkrivanje i funkciju igračaka, igranje. Najintrigantnije za dete je ipak ono što se dešava van njegovog vidokruga, najčešće je to roditeljska soba. Šta li se tamo dešava, a da ono u to nije uključeno? Pojavljuju se i fantazije zasnovane na zvucima iz tajanstvene sobe koje ne razume, prepreci koja se zove zaključana vrata, mrklom mraku u sobi ako u nju kao specijalac prodre. Tajna roditeljske sobe ostaje, do nekih kasnijih godina, posebna vrsta zanimanja i potrebe da se nešto sazna. Vrata su prepreka saznanju, moglo bi da se kaže. Sada namerno zanemarujem upade u sobu i otkrića da se nešto ipak dešava što nije podložno razumevanju. O tome neki drugi put.
Povod za ova razmišljanja jeste princeza od Velsa, ali i Dajana, Kamila, Megan i sve one druge osobe čiji životi izazivaju radoznalost. Kako ono beše? Radoznalost je ubila mačku. A, tako. U ovom slučaju je radoznalost ubila Dajanu. Ali manimo se osoba koje znamo sa fotografija, biografija, izmišljenih ili stvarnih intervjua. Pogledajmo oko nas samih.
Kako god da pratimo vesti, preko interneta ili u štampanom izdanju, teško da ćemo izbeći tekstove o tome kako ko od poznatih živi, kako mu izgleda stan, gde letuje, šta jede, da li je još u vezi, koliko je oslabio, šta se krije u garderoberu. Ali, hajde to, nego ko je s kim, ko je koga prevario, ko je novi partner/partnerka ove ili one osobe, ko je otac deteta čiji identitet majka ne želi da otkrije, niti taj neko otkriva svoj identitet, ali ima ko zna najbolje i evo prilike da to i objavi. Pri tome se nižu uvrede, likovanja zbog nečijeg izgleda, naročito ličnih nesreća. Sve po tipu, dobili ste šta ste i zaslužili. Tema nečijeg plakanja pred kamerama, čerečenje nesreća i nesrećnika do u detalje, objavljivanje i sa sladostrašću čitanje tuđih zdravstvenih kartona, života (ne volim reč sudbina), predviđanja šta će biti, jedno je gore od drugog. U ovom grmu je i zec koga bismo nazvali pomno, opsesivno praćenje rijaliti programa, poznavanje biografija svih učesnika, a da se pri tome ne zna ko je bila Ana Karenjina i ne daj bože Ćo-Ćo-San. Možda su čuli za Koštanu ili prokletu Jerinu. Kažem, možda.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
