Koliko puta ste čuli ili pročitali: „Ne možeš biti u vezi dok ne naučiš da voliš sebe”? Ja sam tu rečenicu čula bezbroj puta, u self-help knjigama, u razgovorima sa klijentima koji dolaze na psihoterapiju nakon bolnih raskida ili u dubokoj samoći. Kažu: „Znam, prvo moram da zavolim sebe. Tek onda ću biti spreman za vezu.” I u tom glasu često ima krivice, kao da je njihova usamljenost rezultat toga što još nisu „dovoljno radili na sebi”. I svaki put kad to čujem, u meni se javi blaga sumnja.
Pitam se – kako da naučiš da voliš sebe, ako nikada nisi bio stvarno voljen?
Kako da poveruješ da si vredan, ako te nikada niko nije gledao očima u kojima vidiš da si nekome važan? Kako da razviješ unutrašnji osećaj vrednosti ako si odrastao u okruženju koje te nije videlo, čulo, ni prihvatilo?
Zar nije naša prva predstava o sebi upravo ono što su drugi videli u nama? I zar ne učimo ljubav tako što je prvo osetimo u kontaktu sa drugim, pa tek onda možda uspemo da je usmerimo ka sebi?
Možda nije problem u tome što ne znamo da volimo sebe. Možda je problem u tome što nas je neko nekada uverio da to nismo zaslužili.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
