U eri kojom će dominirati veštačka inteligencija, postaje sve važnije odgovoriti na pitanje o imperativu kritičkog mišljenja. Dok se konformistički ušuškavamo pričom o posebnosti i autentičnosti, zaboravljamo šta je zaista važno kako bismo imali pojedinca koji je drugačiji, i društvo koje je solidarno i osvešćeno.
Da bi se moglo govoriti o uspešnom društvu, mora se reći koja reč o društvenim vrednostima, obrazovnom i kulturnom sistemu, kao i o institucijama koje stvaraju uslove za rađanje kritičke misli.
Niko se ne rađa kao ličnost, već ličnost postaje u socijalnom poretku. Interagujući sa drugima, učimo da vršimo socijalne funkcije i budemo članovi društva. To što smo u tome dobri nas i dalje ne čini individuama koje mogu samostalno da misle. Naprotiv, to nas samo čini dobrim ponavljačima naučenog i produžetkom drugih, od kojih smo učili. Mi postajemo produkti ideologije. Živimo kako drugi očekuju, govorimo ono što drugi traže, i želimo ono što drugi žele, a bivamo autentični na medijski propisane načine.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
