Hajnrih Himler je znao da je samo pitanje dana kada će se Sovjeti pojaviti pred kapijama Aušvica. Znao je da će ofanzivu Crvene armije, jednom kada se zahuktala, biti gotovo nemoguće zaustaviti, da će zima ledenom šakom nastaviti da steže i da će Sovjeti naviknuti na te surove uslove, munjevitom brzinom nastaviti da napreduju kroz Poljsku, baš kao što je znao i da je njihov kraj neminovno blizu.
Sve je to polovinom januara 1945. godine Hajnrih Himler znao, a opet po tom pitanju nije mogao da uradi ama baš ništa. Osim da, poput glodara koji predoseća brodolom, podvije rep i pokuša da spase što se spasiti moglo pre nego što voda dođe do guše.
Zbog toga je, samo desetak dana pre nego što su Sovjeti kundakom zakucali na vrata Aušvica, naredio kompletnu evakuaciju logora. Plašeći se da bi sedamdesetak hiljada zarobljenika, koliko ih se tog januara 1945. nalazilo u kompleksu koncentracionog logora, moglo da “padne u neprijateljske ruke” Sovjeta i na taj način čitavom svetu predoči zlodela koja su tokom Drugog svetskog rata činjena, oficiri Šucštafela ispraznili su Aušvic i više od 56.000 logoraša poslali u “Marš smrti”.
Poštovani, možete pročitati 3 besplatna teksta, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
