U današnjoj NBA postoji nekoliko sigurnih načina da pronađete angažman. Pre svega, tu je njegovo božanstvo šut – ako imate ruku koja je u stanju da pogodi blizu 40% sa linije za tri poena, imaćete dug i blagosloven život profesionalnog košarkaša. Ako znate sa loptom i ozbiljan ste atleta, taj šut će još i da vam oproste.
A ako ste visoki igrač koji igra odbranu, skuplja skokove i može ponešto da pogodi ako ostane sam – i vama se smeše džakovi sa dolarima ako ispravno odigrate svoje karte.
Jedan od najređih komoditeta na tržištu je ovih dana doduše „srce u junaka“. Ovih igrača, pit-bulova sa neutaživom željom da vas sažvaću svaki put kad izađu na parket, pa sad da li šutem, prodorom ili nečim petim, je nekako sve manje.
Ta bolesna kompetitivnost prikazuje se u medijima uglavnom kao relikt stare škole, pogotovo ako uz nju ne možete da pokažete i par titula prvaka na CV-u.
„Rođeni pobednik“ kažete? Da, okej, nego ume li za tri i da zagradi čoveka na skoku?
Sa druge strane, opet, mnogi generalni menadžeri tiho i u sebi priželjkuju da im takav košarkaš „padne u krilo“. Javno će svi isticati nedostatke, ali privatno, privatno svako hoće jednog takvog „generala“ u svlačionici, čoveka koji će da podvikne , da laje na saigrače, sudije, navijače, štagod. Možda se on ne uklapa u moderne metrike, ali stara škola je ipak stara škola.
Dok vi ovo čitate, jedan od premijernih „kerova“ koji i dalje oru ligaškim parketima, Džimi Batler, je u izlogu.
Poštovani, možete pročitati 3 besplatna teksta, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
