Što je društvo individualizovanije, to su ljudi više isključeni iz zajednice. Zajednica, bar prividno, nam ne treba, sve dok ne shvatimo da se mnogobrojni problemi mogu rešavati samo kolektivnim akcijama i povezivanjem sa drugima.
Nažalost, povezivanje sa drugima nije nešto na čemu se insistira, već se insistira na jačanju ega samog pojedinca i njegovoj brizi o sebi koja isključuje druge. Pošto je ovo društvo otišlo iz jednog lošeg ekstrema (ćuti, trpi) u drugi loš ekstrem (može sve kako ja želim), onda se i stepen tolerancije i generalno saosećajnosti smanjio.
Sve što se ne uklapa u održanje slike o sebi i vrednosti koje nam pomažu da nam se identitet potpuno ne raspadne, postaju tačke oko kojih se ratuje.
Pošto kolektivnih vrednosti i identiteta nema, zajednice nema, stabilne individue nema, onda ima borbe protiv svih koji nisu konformisti. Najnovija istraživanja jasno pokazuju ovu diskrepancu – da je u, navodno, vremenu najindividualizovanijih pojedinaca u istoriji najviše konformizma. Današnje generacije imaju mnogo veći problem da zauzmu i brane svoj stav nego prethodne generacije koje, usput, ismevaju.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
