Nije više iznenađenje što u najsiromašnijim državama EU, na Starom kontinentu ili u najmanje razvijenim delovima najbogatijih država pobeđuje ekstremna desnica. Od Tiringije u Nemačkoj, preko Slovačke i Mađarske, do Srbije i Bugarske. Rumunija je do prošle nedelje bila izuzetak, ali više nije.
Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji potvrdili su tendenciju skretanja udesno biračkog tela u Evropi uz rast popularnosti nacionalista, ali i potvrdu žilavosti proevropskog bloka. Za naslednika predsednika Klausa Johanisa u drugom krugu će trčati ultranacionalista Kalin Đeorđesku i liderka umerene desničarske i izrazito proevropske stranke “Unija za spas Rumunije” Elena Laskoni.
Hibridni informativni rat koji Rusija vodi u brojnim evropskim državama, od Gruzije i Moldavije na istoku, preko zapadnobalkanskih država, pa sve do Italije, Nemačke i Francuske, dobio je svoju novu epizodu u Rumuniji. Moglo bi se reći da je usledio revanš za Moldaviju, mada Elena Laskoni ostaje favoritkinja za konačnu pobedu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se