Drug mi je pričao kako je bio pozitivno šokiran kad je na Mašinskom fakultetu u Beogradu video čoveka koji liči na Luka Skajvokera. Brzo je shvatio da je to zaista Luk, odnosno glumac Mark Hamil koji je proslavio ovaj lik u “Star Wars” sagi. Mark Hamil je 2021. boravio u Beogradu gde je snimao neke delove filma “The Machine”, a publici se tih dana obratio sa Tvitera, rečima – “Vidite, kako je lep Beograd, Srbija”. Ko je studirao ili nekad bio na Mašincu prepoznaće hol fakulteta i ulicu pored u kadrovima “The Machine”.
Da je Hamil došao 2024. u Beograd i da je imao priliku da vidi film “Ruski konzul” reditelja Miroslava Lekića, snimljen prema romanu Vuka Draškovića, verovatno ne bi ostao ravnodušan koliko Žarko Laušević u tom filmu liči na njega, odnosno na Luka Skajvokera iz filma “The Last Jedi” (Star Wars epizoda 8) iz 2017. Ili razočaranog Luka u onom pojavljivanju na kraju “The Force Awakens”. Pa zar u nekim fazama i Vuk Drašković nije podsećao na Obi-Vana Kenobija srpske političke scene? Meni je to, ta sličnost Lauševića i Hamila, bio prvi nadrealni utisak kad sam pogledao “Ruskog konzula” u bioskopu na Banovom brdu.
Žarko Laušević, tako glumački moćan, a već teško bolestan, u “Ruskom konzulu”, bio je monumentalan i u serijskoj adaptaciji “Vremena smrti” Dobrice Ćosića. Drašković i Ćosić, iako su se politički često razmimoilazili – Drašković nije mogao da prihvati Ćosićevo razumevanje za Miloševićev režim, a Ćosić nije mogao, kako mi je jednom prilikom rekao novinar Slava Đukić, nikako “da svari” Draškovićevu rehabilitaciju četništva, pre svega kroz lik i delo Draže Mihailovića. Kao i monarhizam.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
