Većina ljudi ne primećuje da pored nesvesnog insistiranja na bezuslovnom prihvatanju druge osobe, partneri u vezi često provuku društveno prihvatljive norme ponašanja nikada ne dovodeći to u pitanje.
Monogamni odnos se uzima za normalan i prirodan, te se tako odluka da se bude u istom uopšte ne uzima kao odricanje od bilo čega (npr, seksa sa drugima). Sa druge strane, ljudima je potpuno u redu da partner bude sasvim okej sa ispunjavanjem svih drugih potreba koje oni možda imaju van veze a koje ne uključuju seks.
Na šta mislim? Društvo normira da je potpuno prihvatljivo da monogamna veza liči na novi segment života, tako da se ništa drugo u životu ne promeni ni pretrpi. Sve navike ostaju iste, samo se partner pojavio i uklopio u životnu priču kao parče slagalice. Sa druge strane, toj osobi nikada ne padne na pamet da se možda partner nekih stvari odrekao zarad te veze, i da očekuje da se i druga strana nečeg odrekne.
Monogamija nije nikakav prirodan set stvari, bar nije u seksualnom smislu, ali je toliko prihvaćena kao normalna da se zgražavamo nad idejom da neko seks ne poistovećuje sa bliskošću. Bliskost i seks su potpuno različito iskustvo od bliskosti bez seksa, ali i od seksa bez bliskosti, i sve ove tri forme su legitimni aspekti iskustva.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
