U moru članaka na temu razloga zbog kojih ljudi varaju, u pokušaju da razumemo razloge, kojih ima mnogo, ne pitamo se zašto neki uopšte ostaju verni. Međutim, vratimo se na varanje; vara se iz mnoštva razloga, ali najviše zato što je monogamna veza moguća i održiva za većinu ljudi samo u određenom društveno-ekonomskom poretku. U individualističkom društvu na videlo izlazi činjenica da monogamna veza ne spada u prirodni oblik zajednice i da nema ničeg prirodnog u tome da dvoje ljudi ograniče svoja seksualna i romantična iskustva na jednu osobu do kraja života.
“Varanje” proizilazi baš iz činjenice da ne moramo biti verni, i da vernost nije nešto što se nagrađuje a nevernost kažnjava. Naravno, postoji masa razloga za sve ovo, ali je ključno odgovoriti na pitanje zašto ekskluzivne monogamne zajednice nastaju, u kakvom društvu opstaju, i u kakvom društvu više ne mogu da opstanu.
One nastaju kao nadogradnja poligamne zajednice, u kojoj dve jedinke preuzimaju brigu o porodu. Otud u našem jeziku i reč porodica. Dakle, živelo se daleko kraće nego danas, ratovi i bolesti su bili mnogo češći, i monogamija je bila način da se ima potomstvo. Danas je situacija drugačija. Živi se duže, juri se sreća, potomstvo nije neophodno niti obaveza, i samim tim, zajednica postaje vrlo ozbiljna investicija u koju moramo uložiti puno truda i vremena a da nam nije jasno šta dobijamo zauzvrat.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
