Redakcija britanskog “Guardiana” ocenila je novu sezonu “Emily in Paris” rečima “podjednako uzbudljivo kao da gledate farbu kako se suši… ako zaista mrzite farbu”. dok je nezaobilazna šoubiz publikacija Variety procenila kako je Emily “delulu Don Draper kakvog njena generacija zaslužuje”. Nijedno od ovako okrutnih poređenja nije preterano novo. Ismejana od Francuza i omalovažavana po recenzijama širom sveta, serija je bila gotovo otpisana kao krindž bez presedana pre nego što su prve epizode uopšte stigle na Netflix.
Usred pandemije, Emily – nepopravljivo optimistična marketing menadžerka opsednuta društvenim mrežama koju tumači Lilly Collins – prvi put je prošetala ulicama Pariza, kao i našim ekranima, sa iPhoneom u ruci i nedostižnim korpo entuzijazmom koji je njene evropske kolege terao na povraćanje. Njen nivo znanja francuskog? Manje od nule. U Francuskoj, gledaoci su bili nezadovoljni i prilično oštri. Nacionalna radio stanica RTL na svojoj web stranici pisala je da su Parižani teško prepoznavali svoj svakodnevni život zahvaljujući “beretkama, koktel haljinama i besprekornim ulicama”.
Zaista, nijedan od četiri miliona pacova koliko ih ima u gradu ne pojavljuje se u Emilyinom retuširanom Parizu, a turisti od kojih ne može da se prođe trotoarom su takođe bili upadljivo odsutni. Emilyni fiktivni saradnici u agenciji Savoir nisu verovali da će izdržati jedno leto u Parizu, a u stvarnom svetu, kritičari su predviđali da ni serija neće dugo opstati. Pišući za “The Independent”, Ed Cumming je čak napravio sveobuhvatan spisak ljudi kojima se serija neće svideti, završavajući sa “svako ko je ikada pojeo kroasan”.
Ipak, mi smo je pojeli, da ne kažem bindžovali.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
