Kada sam dobio direktivu (okej, Veliku direktivu) da se povodom aktuelne, srpske i svetske, popularnosti Netflixovog nemačkog hita “Liebes Kind” (“Drago dete”) malo dotaknem i nove nemačke “serijske” produkcije, rekao sam sebi da je to znak da se vratim skoro trideset godina u prošlost (u 1984) i konačno odgledam tamošnju kultnu produkciju “Heimat”.
“Heimat”, što na nemačkom u nedovoljno preciznom prevodu znači “rodni grad” ili “zavičaj”, inicijalno je plasiran kao mamutski film na “Venecijanskom festivalu” sa trajanjem od preko 11 sati, da bi potom, ipak, širom sveta bio distribuiran kao TV serija od 11 epizoda različitog trajanja. A koncept bavljenja “jednom nemačkom hronikom” od 1840. pa sve do pada Berlinskog zida potom je nastavljen u još dva pozamašna ciklusa serija i još dva filma koja su se bavila specifičnim aspektima “hronike”. To mi sve tek predstoji.
U prvoj “sezoni” “Heimata”, pratimo život porodice Simon (Nemci, a ne Jevreji) od 1919, kada se najstariji sin Paul vraća iz rata, pa sve do 1982, kada umire Marija Simon, njegova majka, i defakto “mater familias” čitave priče. Neki od vas su možda ovo gledali na nekom od programa JRT-a, ja sam bio premali i nezainteresovan za tako nešto tih godina, ali iz ove vizure, i sa snažnim prethodnim iskustvom da ništa ne zastareva brže nego TV serije, moram da kažem da je “Heimat” impresivan i svež materijal.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
