Da li prva menstruacija zahteva posebnu pažnju i edukaciju odraslih ili bi to bilo bespotrebno problematizovanje nečeg sasvim prirodnog? Kako da odrastanje devojčica prestane da bude praćeno osećanjima neprijatnosti i stida? Kako prepoznati da li je u pitanju samo pubertet ili je vreme za razgovor sa psihologom? Česta su pitanja s kojima se susrećem u radu s roditeljima, pa je ovaj tekst nastao kao pokušaj da ponudim neka pojašnjenja, i nadam se, podstaknem roditelje da odškrinu nove perspektive u pogledu na pubertet i menstruaciju svojih devojčica.
Kod devojčica uobičajeno ulazak u pubertet kereće oko 10, 11, 12. godine, s javljanjem prve menstruacije (menarhe). Strah, nesigurnost, slaba kontrola nad emocijama i ponašanjem, uobičajeni su pratioci kada se dete nađe na pragu nesagledivo velikih i nepredvidljivih promena – hormonskih, fizioloških, seksualnih, socijalnih, kognitivnih, neuroloških. Promene koje donosi ovaj period narušavaju do tada postignut opšti balans u funkcionisanju deteta nezavisno od konkretne situacije, što se ogleda kroz nestalnost na nivou stavova, ponašanja, odgovornosti i raspoloženja. Ovaj period je ogromna šansa za razvoj potencijala i dalje emotivno sazrevanje deteta, ali i plodno tle za zastoj u razvoju i razvijanje različitih simptoma.
Ne treba ništa shvatati kao zagarantovano, pa ni to da pubertet zasigurno vodi građenju zdrave autonomije i stabilnijem osećaju identiteta. Kako će devojčice i njihovi roditelji proći kroz ovaj period pre svega zavisi od toga koliko su uspeli da razreše zadatke prethodnih faza i ostanu povezani i bliski sa jedne strane, ali i koja uverenja prema prvoj menstruaciji i pubertetu roditelji imaju sa druge.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
