Deset punih autobusa žena može ove godine umreti od raka grlića materice

Dok sam pisala ovaj tekst, preminula je jedna žena u Srbiji od raka grlića materice i još tri su obolele. Nažalost, preminuće i sutra. Samo u 2023. godini ova bolest odnela je 424 života.

Srbija se nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišom stopom obolevanja i umiranja od raka grlića materice, prema podacima Međunarodne agencije za istraživanje raka i Evropske mreže registara za rak (ENCR). Naspram ove statistike, stoje podaci koji pokazuj da čak 90 posto žena u Srbiji ne ide na preventivne preglede kod ginekologa. U čemu je problem? Kao razlog za neodlazak na ginekološki pregled većina žena navodi strah. Šta je to što plaši?

Velika većina se plaši potencijalne dijagnoze, pa, paradoksalno tome, odlučuje da ne ode na pregled.

Besplatne imunizacije organizovane u studentskim poliklinikama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu privlače veliki broj mladih do 26 godina, ali isto tako, količine koje imaju poliklinike nisu dovoljne za sve zainteresove. Ipak, iako su redovi ispred ambulanti pokazali da postoji određena svest o bitnosti vakcine, to nije slučaj sa primarnom grupom kojoj je namenjena. To su dečaci i devojčice starosti od 9 do 19 godina koji još uvek nisu stupili u seksualni odnos. Vakcinacija je usmerena primarno na ovaj deo populacije zbog visoke frekventnosti HPV-a i činjenice da će skoro svaka osoba u jednom trenutku svog života doći u kontakt sa ovim virusom.

Upravo zbog toga je vakcina pokazala najveću efikasnost kada je primenjena na grupama koje nisu seksualno aktivne i koje još uvek nisu došle u dodir sa HPV-om. Međutim, iako je dostupna u Srbiji već sedam godina, a besplatna za mlade do 19. godine poslednje dve, stopa imunizacije i dalje je vrlo niska, pokazuju podaci Batuta. U periodu od godinu dana, vakcinu je o trošku države primilo oko 27.000 dečaka i devojčica.

Aktivistkinja i žena koja je pobedila rak grlića materice, Marija Ratković veruje da je interesovanje višestruko veće od kad je obuhvat proširen na studente jer su mladi veoma svesni rizika od seksualno prenosivih infekcija. „ Daleko više su informisani i od roditelja dece uzrasta 9-13 godina. Veoma me raduje da mladi mogu da se zaštite besplatno u Studentskim poliklinikama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, bilo bi dobro proširiti obuhvat i na mlade koji iz bilo kog razloga ne studiraju – zašto bi bili izostavljeni mladi koji rade ili žive i rade na selu? Mislim da posebnu brigu treba posvetiti i društveno ugroženim kategorijama i da svaka vakcina treba da bude dostupna svima čak i bez zdravstvene knjižice. U najvišem državnom interesu jeste da zaštitimo živote ljudi u Srbiji! Nema hitnijeg ni bitnijeg prioriteta“, naglašava Ratković.

Ona dodaje da je tužno to što se roditelji predomišljaju i odugovlače sa imunizacijom dece, jer je upravo u najmlađem periodu, pre stupanja u intimne odnose procenat zaštite vakcinom najviši i iznosi i preko 90% kako pokazuju studije iz Ujedinjenog kraljevstva i Australije, kao i mnogih drugih zemalja sa istorijom imunizacije. U većini evropskih zemalja HPV uzrokovane infekcije i njihove posledice su iskorenjene u generacijama koje su na vreme zaštićene vakcinom.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ govore da je Srbija na petom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka grlića materice, nakon Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije. Svake godine, oko 1.300 žena oboli od ove bolesti, dok oko 500 izgubi život. Iako od ove vrste karcinoma najčešće obolevaju žene u starosnoj grupi od 40 do 59 godina, u poslednjih nekoliko godina primetno je povećanje slučajeva među mlađom populacijom, što je dovelo do toga da rak grlića materice postane treći najčešći uzrok smrti među ženama u generativnom dobu (15-49 godina) u Beogradu.

Kada se u obzir uzme ovakva statistika prevencija igra ključnu ulogu u zaustavljanju širenja i progresiji bolesti, kao i smanjenju broja slučajeva oboljenja od raka grlića materice. Upravo iz tog razloga, vakcinacija protiv HPV-a je jedan od najefikasnijih načina zaštite, jer je humani papiloma virus jedan od glavnih uzročnika za nastanak ove bolesti.

Šta je HPV i kako je povezan sa rakom grlića materice?

Jedan od najrasprostranjenijih virusa u ljudskoj populaciji je Humani papiloma virus. Većina seksualno aktivnih osoba u toku svog života se zarazi ovim virusom, jer je reč o polno prenosivoj infekciji. Iako su žene podložnije zaražavanju zbog anatomije polnih organa, virus dobijaju i muškarci. HPV vakcina može da zaštiti od ovog virusa ali može i značajno da smanji rizik od obolevanja od raka grlića materice, kao i drugih maligniteta uzrokovanih HPV-om.

Dugotrajno prisustvo HPV-a može izazvati promene na tkivu, često prvo na grliću materice. Ove promene obično ne izazivaju simptome poput bakterijskih upala, već se javljaju kao asimptomatska infekcija koja se prenosi polnim kontaktom, posebno nezaštićenim. Iako prezervativ ne pruža stoprocentnu zaštitu od HP virusa, značajno smanjuje rizik od infekcije.

Pre samog pregleda, pacijentkinja najčešće ne može sama da uoči simptome HP virusa. Takođe, rani karcinom grlića materice nema simptome. Kada se javi sekret neprijatnog mirisa, krvarenje prilikom polnog odnosa, bolovi u maloj karlici, to bi trebalo da bude zeleno svetlo za javljanje ginekologu. Svi ti simptomi mogli bi da ukažu na uznapredovalu bolest, ali, naravno, ništa od toga ne mora da ukazuje nužno na karcinom.

Važno je razumeti da većina seksualno aktivnih žena tokom svog života dolazi u kontakt s HP virusom, koji može ostati neaktiviran u organizmu dugi niz godina. Ipak, kada je aktiviran, često je inicijalna kapisla karcinoma.

„Produžena HPV infekcija dovodi do nastanka nekih malignih tumora, pre svega karcinoma grlića materice, zatim vagine, spoljnih genitalija, anusa i grla. Karcinom grlića materice u Srbiji predstavlja veliki zdravstveni problem i njegov nastanak je gotovo uvek vezan za HPV infekciju. Lečenje karcinoma grlića materice najčešće podrazumeva primenu jako složenih hirurških zhvata kojima je nekada pored izlečenja cilj i očuvanje mogućnosti rađanja. Iako je ovakve operacije obično moguće uraditi i primenom minimalnoinvazivne hirurgije (laparoskopski), prevencija nastanka bolesti je svakako daleko bolji i efikasniji način rešavanja problema“, objašnjava Mr sci med Petar Radlović, šef ginekološke hirurgije, dodajući da je najbolje da se osoba imunizuje pre kontakta sa virusom, odnosno pre stupanja u seksualne odnose, ali da vakcina ipak daje zaštitu i kasnije kao i kod HPV pozitivnih osoba za podtipove virusa sa kojima osoba nije imala kontakt.

Nažalost, sve češće svedočimo pričama o mladim ženama koje se suočavaju s karcinomom grlića materice već u dvadesetim godinama, koji je često uzrokovan HPV infekcijom.

Ovaj virus može biti asimptomatski, ali u prisustvu drugih faktora, poput oslabljenog imunološkog sistema ili drugih infekcija, može dovesti do premalignih promena na grliću materice. Ove promene, koje prethode razvoju karcinoma, mogu biti otkrivene rutinskim ginekološkim pregledom, iako pacijentkinja u tom trenutku možda nema nikakve simptome.

O tome koliko je vakcina bitna govori i podatak da je je Australija, kao prva zemlja koja je počela široku primenu vakcinacije stanovništva protiv HPV infekcije, drastično smanjila pojavu karcinoma grlića materice, a projekcije naglašavaju da će ovaj vid tumora kod njih za 10 godina nestati. „Smatram da je to najbolji način da se kod nas u zemlji problem karcinoma grlića materice dovede u razuman okvir“, naglašava Dr Radlović.

Prema rečima stručnjaka, u Srbiji je dostupna HPV vakcina koja se pokazala kao najbolja i najdelotvornija u svetu, a daje zaštitu od 9 potipova virusa.

„HPV vakcina sprečava zaražavanje i daje dokazano dugoročan imuni odgovor kod vakcinisanih osoba tokom života za sve serotipove koje vakcina pokriva. To su HPV tipovi 16 i 18, koji su najagresivniji i najzastupljeniji, povezani sa nastankom oko 70% različitih HPV-om indukovanih tumora, zatim 31, 33, 45, 52, i 58. koji su povezani sa nastankom dodatnih 20% tumora kao i podtipovi 6 i 11 koji su uzročnici genitalnom bradavica odnosno kondiloma“, objašnjava Dr Radlović.

I dalje smo svedoci svakodnevnih stereotipa na Balkanu. Kada na stranu stavimo antivaksere, sve one „glasnogovornike“ na mrežama koji se „nisu vakcinisali pa im nije ništa“, kada otklonimo i one teorije zavere koje govore o tome da ova vakcina može da dodvede do steriliteta, ostaju nam oni „zašto bi, pobogu dečaci primali vakcinu kad je problem u devojčicama“. A zapravo su baš ti dečaci oni koji će da prenesu virus polnim odnosom, tako da su ciljna grupa za imunizaciju i dečaci i devojčice.

Aktivistkinja Marija Ratković kaže da se nada da će novije generacije više brinuti o svom zdravlju i zdravlju svojih partnera i partnerki.

„Stigma je dugo okruživala muško zdravlje – u Srbiji nemamo podatak koliko muškaraca uopšte ide na redovne preglede kod urologa, koliko njih se redovno testira na seksualno prenosive infekcije i koje su statistike posledica HPV infekcije kao što su predkancerozne promene i karcinomi usne duplje, penisa, anusa i drugo. Muškarci odlaze u tišini jer najčešće prekasno saznaju. Stigmatizacija uvek donosi ćutnju a ćutnja neznanje. Ljudi veruju da su sigurni “što ne znam to me i ne boli” i previđaju rizike, kao i da se na vreme obrate lekaru. Svi visoko kancerogeni tipovi HP virusa ne daju nikakve golim okom vidljive simptome i ljudi žive u neznanju zaražavajući upravo one koje najviše vole – svoje bračne partnere, svoju decu jer poznato je da se prenosi i sa majke na dete u toku porođaja. Prevencija je misliti i na sebe i na ljude koji nas okružuju.“

Svedočimo napretku medicine i tehnologije, pa rak više ne mora da bude smrtna presuda, a tome svedoči i Marija Ratković, koja ga je izlečila i sada glasno govori o bitnosti prevencije i imunizacije. U 21. veku, sa toliko dostupnih resursa i znanja, zašto bismo dopustili da bolesti poput raka grlića materice i drugih uzrokovanih HPV-om i dalje budu problem? Kolektivna imunizacija može da bude korak ka suzbijanju raka ali može i da iskoreni mnoge bolesti uzrokovane HPV-om.

Uprkos statistikama, koliko ste puta čuli da žene u vašem okruženju odlažu ginekološke preglede? Ako ste žena, koliko ste puta pomislili „drugi put ću“ i „neće to mene“. Iako se trudimo da podržimo i objasnimo važnost prevencije, često nailazimo na otpor i opravdanja za ovo odlaganje.

Rano otkrivanje prekanceroznih stanja ili raka grlića materice omogućava uspešno lečenje i smanjuje rizik od razvoja karcinoma. Rutinski ginekološki pregledi, uključujući Papa test, kolposkopiju ili briseve, koji ukupno traju oko pola sata, a ni toliko, omogućavaju lekarima da identifikuju potencijalne probleme i pruže odgovarajuću negu.

Kao neko ko je prošao kroz borbu sa rakom grlića materice, aktivistkinja Marija Ratković kaže da oni koji ne žele da se vakcinišu moraju da istraže kako drugačije da zaštite sebe i druge. Ona je nakon svega izabrala vakcinu, redovne testove i kontrolne preglede, ljubavni odnos koji je otvoren i pun poverenja, a upravo to preporučuje i drugima, nalašavajući da je njen put do vakcine bio dug ali ove godine je primila prvu dozu – i presrećna je zato što postoji šansa da živi bezbrižnije.

„Meni je bilo najteže probiti zid ćutanja, danas je već puno više izbora. Svi koje zanima da se zaštite od raka, mogu da saznaju više i u apoteci i u službama za zaštitu dece ili žena u domu zdravlja kao i u zavodima javnog zdravlja, jednako u javnim kao i u privatnim ustanovama. Bitno je da se govori o zaštiti i na društvenim mrežama ali za pravovremeno i tačno informisanje moj izbor su uvek bili naučnice i naučnici koji su život posvetili ovoj temi“, naglašava Ratković.

O prevenciji Humanog papiloma virusa, ali i drugim ginekološkim problemima, sa decom počinje da se razgovara u višim razredima osnovne škole. Koliko god da je u tom periodu njima smešno ili neprijatno da slušaju i pričaju o tome, period kada devojčice počinju da dobijaju menstruaciju treba iskroristiti kako bi se pričalo o odlasku kod ginekologa. Treba im objasniti, a ne buditi strah u njima. Jer će samo na taj način deca steći svest o bitnosti prevencije. Kako aktivistkinja Marija Ratković navodi, bilo bi lepo kada bi se u škole uvelo zdravstveno obrazovanje koje će u svom sklopu imati i oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja, mentalnog ali i javnog zdravlja.

Još jedna prevencija je ključna u ovoj priči. To je prevencija od dezinformacija koje kruže, posebno društvenim mrežama. a prema rečima aktivistkinje Marije Ratković, cilj svih dezinformacija jeste da prodaju neki proizvod.

„Tržište alternativnih lekova, suplemenata i nadrilekara koji magično i diskretno “leče” HPV je ogromno. Ljudima je lakše da kliknu i naruče čaj nego da idu na redovne preglede jednostavno jer ih je sramota da o svom intimnom zdravlju govore. Sa druge strane zavodi za javno zdravlje i univerziteti ne reklamiraju nauku“, naglašava Ratković.

Nauka je nauka, ne treba joj reklama na Instagramu i Tiktoku. Mediji mogu da imaju veoma važnu ulogu – prenoseći samo naučno proverene činjenice, pomažući da istina pobedi lažne vesti, pseudonauku i nadrilekarstvo. Tako možemo pomoći ljudima da donesu informisane odluke o zaštiti od preventabilnih bolesti koje još uvek u Srbiji uzimaju živote.

„Vakcine spašavaju živote“, naglašava Ratković.

Nečija mladost nije odstupnica od mogućnosti oboljenja od karcinoma. Ovo nas podseća na potrebu usvajanja kulture redovnih ginekoloških pregleda, ne samo radi očuvanja sopstvenog zdravlja, već i zbog budućih generacija.

Rak je izlečiv, posebno kada se otkrije u ranim fazama. Izlečenje karcinoma kod mladih žena ne znači nužno da će njihova sposobnost za majčinstvo biti ugrožena. Briga o svom zdravlju je ključan korak ka zdravijoj budućnosti i boljem razumevanju značaja preventivne zdravstvene zaštite.

Nakon borbe sa karcinomom, nakon što se uverila da je izlečiv, Marija je odlučila da želi da pomogne drugim ženama. Da širi svest o svojim saznanjima i da „zagrli“ sve žene koje se suočavaju sa ovakvim i sličnim problemom. Aktivistička kampanja i širenje svesti o HPV-u bile su još jedna teška borba u njenom životu.

„Jasno mi je bilo u šta se upuštam, da je svest o značaju zaštite od HPV nepostojeća, da su i lekari i opšta populacija nedovoljno edukovani, ali to je normalno za sve inovacije u medicini. Veza virusa i raka je dostignuće medicine u poslednjih 20 godina – a generacije i generacije stručnjaka su odškolovane bez znanja o tome“.

Statistika je zabrinjavajuća, i kaže da će deset punih autobusa žena umreti ove godine od raka grlića materice. Ali, toj statistici možemo da prkosimo tako što će redovi ispred ambulante biti još duži, tako što ćemo slediti primer Australije i tako što ćemo svest o bitnosti imunizacije podići na viši nivo.