Postoji mnogo načina da se bude pobednik na izborima i samo jedan da se bude gubitnik, a HDZ je po svemu sudeći, sve ove načine iskusio u danu parlamentarnih/saborskih izbora u Hrvatskoj.
Praznik usred tjedna, kako su nazivani ovi izbori održani vanredno u sredu a ne za vikend, što je jedan od fazona koje je prodao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – bez, doduše, previše uticaja na ishod – nazivan je praznikom usred tjedna iz dva ugla, jedan bliži vlastodržačkom pogledu na stvarnost bi rekao da je to bio praznik demokratije, a drugi bi zajedljivo rekli da je praznik samo u tome što je po zakonu to bio neradni dan.
Čuveni novinar Denis Kuljiš znao je da kaže da u državicama bivše Jugoslavije nema mnogo prostora za stranačku demokratiju; samo je Srbija dovoljno velika da ima dve stranke (što ne znači da ih ima), a da je Hrvatska dovoljno velika da ima prostora za stranku i po (ostale jugo-države, što sada nije mnogo bitno, po njemu su na nivou javnih preduzeća), a to „i po“ se očituje kao nebesko telo koje proleti kroz Sunčev sistem jednom u deceniju i po.
Ovog puta nije joj bilo vreme.
Od osamostaljenja Hrvatske, levica (čitaj SDP) je pobedila samo dva puta, a ove godine se to nije dogodio treći put. Ispostavlja se da je za poraz HDZ-a, stranke koja je u svom genetskom kodu srasla sa državom, potrebno mnogo više od brojnih afera, atmosfere nabujalog nezadovoljstva i lošeg upravljanja krizama. Jednom je poraz došao psole smrti Franje Tuđmana, drugi put posle afere Sanader, posle koje je lider stranke završio u zatvoru.
Levica koja je osim SDP-a ovog puta pojačana listom zeleno-levom listom Možemo, dakle nije pobedila vlast, ali nije po objavljivanju prvih rezultata izbora u Hrvatskoj bilo najjasnije da li je i pre svega koliko je HDZ pobedio.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
