Sve sam mogao da zamislim, ali da će Srbija da bude prva u svetu, i to – u demokratiji, nisam.
Imamo najboljeg tenisera u istoriji, mnogo velikih sportista i naučnika. Ali da ovako mala zemlja pokrene ovako veliku stvar, to je čudo.
Kao što je studentski pokret od početka bio čudo, da bi sada zvanično to i postao: ovo je prvi studentski pokret u istoriji sveta koji je pobedio na izborima i preuzeo vlast.
Ima tu i drugih eksperimenata. Horizontalna vlast, to se probalo u nekim strankama, bilo je i jugoslovensko samoupravljanje, ali u diktaturi. Na vlasti, koja je po definiciji vertikalna, to nije viđeno.
Ja sam godinama mislio da nam treba ograničenje mandata, kao u razvijenim demokratijama, a onda smo preko noći postali demokratsko društvo i bez toga.
Zamislite tu silu! Zamislite ove iste studente za pet godina, ili neke druge za pedeset.
Ko će više u Srbiji da pomisli da se suprotstavi studentima.
Ili koji studenti, sa ovakvim istorijskim iskustvom, neće na prvu pojavu autokratije, ili sudova koji ne rade svoj posao, da izađu na ulice i ponovo urade sve ovo isto.
Kod mladih ljudi najvažnije je samopouzdanje. A, naši mladi ljudi danas ga imaju više nego bilo koji mladi ljudi na svetu.
Mnogi ljudi i dalje nisu shvatili šta se desilo u Srbiji 25, oktobra.
Ovo nije 5. oktobar, politička promena, već sistemska promena.
I… Kraj Osme sednice!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
