Prvi veliki test za novu vlast u Beogradu biće spoljna politika. Između ostalog i zato što će za promene na unutrašnjem planu – pravosuđe, policija, mediji, sprovođenje istraga za visoku korupciju, zloupotrebu položaja, trgovinu uticajem, obračun sa organizovanim kriminalom – biti potrebno mnogo više vremena, rada i truda, a tek će se čekati poduže na konkretne rezultate reformi i pravosudnih postupaka. Dovoljno je pogledati šta se dogodilo u Mađarskoj, koja je bila u sličnoj situaciji kao Srbija.
Koliko je buduća vlast u Srbiji zaista spremna i rešena da realizuje predizborna obećanja o uspostavljanju pravne države, tržišne ekonomije i slobode medija, znaće se po njenim opredeljenjima po pitanju evropskih integracija, odnosa sa Rusijom, Kinom i zemljama u okruženju, koje su sve članice NATO-a ili imaju NATO snage na svojoj teritoriji.
Nije moguće uspostaviti pravnu državu, tržišnu ekonomiju i slobodu medija vodeći antievropsku, rusofilsku, sinofilsku politiku, šireći mržnju prema NATO-u, to jest komšijama koji okružuju Srbiju. Ko misli da je to moguće, ili je naivan ili ima neku drugu agendu.
Drugim rečima, unutrašnje promene u Srbiji nabolje su moguće samo kao posledica njenog novog spoljnopolitičkog kursa, a to konkretno znači: slediti primer Crne Gore i prionuti na posao da se Srbija uvede u EU.
Nastavak vođenja spoljne politike na tzv. četiri stuba značio bi produžetak agonije Srbije, produbljivanje njene izolacije i sprečavanje unutrašnjih promena. Sve dok Moskva i Peking imaju uticaj u Beogradu, svaki pokušaj uspostavljanja pravne države u Srbiji biće miniran.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
