„Ja nemam velike želje. Moja jedina želja je da umrem u normalnoj zemlji“, kaže jedan od najpoznatijih hroničara jugoslovenskog rokenrola, novinar, publicista i čovek koji je gotovo šest decenija bio svedok i učesnik najvažnijih događaja na domaćoj muzičkoj i kulturnoj sceni.
U podkastu koji je sniman neposredno pred izbore, Popović kaže da veruje da je moguće vratiti vrednosti na kojima su odrastale generacije kojima pripada.
„Suviše dugo smo prihvatili da zlo bude normalnost. Mi moramo da rehabilitujemo dobrotu, dobrotu na porodičnom nivou, na komšijskom nivou, na nivou ulice, na nivou grada i na nivou Srbije“, poručuje Popović.
Razgovor je i svojevrsno putovanje kroz istoriju jugoslovenskog rokenrola. Popović se priseća velikih muzičara koje je upoznao, mladih talenata kojima je pomogao na početku karijere, vremena kada je muzika predstavljala mnogo više od zabave, ali i vredne arhive snimaka Radio Beograda koja je, prema njegovim rečima, zauvek izgubljena.
Govori i o stogodišnjoj porodičnoj kući koju odbija da proda jer je u njoj ugostio generacije umetnika, pisaca i muzičara, kao i o životnim izborima koje je pravio.
Otvoreno priča o osam infarkta, 15 stentova, dve kliničke smrti i starenju, ali i o porodici i žaljenju što zbog posla nije provodio više vremena sa decom.
I posle svega, Popović nije izgubio radoznalost, potrebu da govori o nepravdi i uverenje da ljudi mogu da menjaju svet oko sebe.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
