U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron nazvao je učenike srednjih škola, koji su – vrlo oštro i vrlo glasno – protestovali na ulicama, tražeći bolje uslove, nacistima. Uporedio ih je sa Hitlerovim trupama koje su u junu 1940. umarširale u Pariz i okupirale ga.
U Albaniji, premijer Edi Rama nazvao je učesnike bučnih i dosta nasilnih protesta u Tirani – fašistima. Nisu ništa bolji od Musolinijevih falangi koje su anektirale zemlju uoči Drugog svetskog rata. Jedan njegov ministar otišao je korak dalje, optuživši ih da su nešto još gore – Srbi. I da iza njih stoji nešto što se zove Studentska lista.
Ova dva pasusa su, naravno, izmišljena. Ili nisu “naravno” izmišljena, jer postoje ti protesti, a postoji, zaista, jedna zemlja u kojoj se politički protivnici, pa još vrlo mladi, nazivaju ustašama. Zato smo i naslov pozajmili iz čuvenog eseja Borisa Budena…
Na sedam dana od sudbonosnih izbora u Srbiji, o toj zemlji je – između ostalog – pisao Veljko Lalić u tekstu “Promena je pobeda”. Pisan je pre održanog velikog mitinga Srpske napredne stranke u Novom Sadu, ali je samo dobio na aktuelnosti nakon njega.
“I šta će onda da se desi na ovim izborima? Šta je njegov plan za izbore, i veče posle izbora? Kako neko neće da prizna njegovu pobedu, kad je priznaje 14 godina? Kako će da prizna poraz od ustaša, ili kako će da vlada sada već jasno s polovinom građana ove zemlje koji se proglašavaju neprijateljima ove zemlje?”, piše Lalić.
Bila je ovo još jedna napeta sedmica, ali smo se mi na Velikim pričama trudili da vam je olakšamo, ili makar ne otežamo. Redovni čitaoci već su primetili da svakog dana imamo jedan klasično “politički” tekst – u subotu je to bio onaj o izlaznosti Veljka Miladinovića, dan ranije smo čitali Zorana Panovića – mada svaki tekst mora biti pomalo politički, ne samo zato što živimo ovde gde živimo i kada živimo.
Da, čak i onaj o Love Island Adria.
Da, čak i eksplozivno tračarenje Gorana Markovića i Rajka Grlića, koje se nastavlja ovog ponedeljka na Velikim pričama.
Da, čak i onaj dr Zorana Radovanovića o tome koje profesije skraćuju život.
Apsolutno onaj Milana St. Protića o Sarajevskom i drugim atentatima.
I definitivno onaj koji je Ante Tomić napisao o Lordanu Zafranoviću, a koji je od srede do danas najčitaniji na celom ovom portalu. (Inače, Svetislav Basara se ne slaže glede Lordana.)
Ako tragate za eskapizmom, a niste baš u fazonu rijalitija, možete da posegnete za nekom dobrom igrom (Stefan Đukić pisao je o nastavku hita “Control”), da odete u bioskop (i dalje se daje “Digger”, recenziran u radionici Slobodana Vujanovića), da odgledate neki dobar podkast (Janko Baljak u “Faktoru 50+”), da se zabavite malim skandalom na društvenim mrežama (Kelly Clarkson koju je opevao Ivan Radojčić), ili da se dobro s nekim posvađate oko knjiga.
Evo našeg predloga: najbolje je da to uradite sa žirijem Velikih priča, koji je odabrao svoje najbolje romane, a čitaoci se nisu složili.
Ne brinite, niste još zakasnili da glasate za svojih deset favorita; kao što nikada niste zakasnili da se pretplatite na Velike priče.
Kako ono beše… na glasanje se ne zove, na glasanje se dolazi?
Eh, opet oni o toj politici…
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
