Sad kad su narodnjački hitovi u političkoj modi

Na Vučićevom mitingu u beogradskoj „Areni“ pojavila se i Snežana Savić i time relativizovala to što su studenti po Srbiji u kampanji zapevali njenu poznatu pesmu „Tri poljupca hoću ja“. Simbolički zbog broja 3 koji je i mesto Studentske liste na glasačkom listiću. Ali bar u srpskom folk katalogu ima pesama sa brojem 3.

Studenti mogu da zapevaju srpski tradicional koji se ne vezuje posebno ni za jednog autora ili izvođača, a to je pesma „Tri livade nigde ‘lada nema“. Bila je popularna i šire, pa ju je tako adaptirao i otpevao i Krunoslav Kićo Slabinac.

Inače, ima još jedna antologijska pesma sa brojem tri – „Tri bunara, jedna kofa služi“, koju je napisao i otpevao Radojko Stojković i čiji je poslednji stih baš poenta: „Svađaju nas, ništa im ne vredi, naša ljubav mora da pobedi“. Ima i ona koju peva Snežana Đurišić – „Mala soba tri sa tri, a u sobi ja i ti…“, ali da ne preterujemo.

I Vučić i Dačić variraju stari uspešni slogan SPS iz 1990 – „Sa nama nema neizvesnosti“. Jedna njegova varijacija je i aktuelni slogan SPS koji se odnosi na njenog lidera i nosioca liste Ivicu Dačića – „faktor stabilnosti“. SPS je na glasačkom listiću na mestu broj 2.

Što ne znači sad, kad su narodnjački hitovi u političkoj modi, da bi im hit Šekija Turkovića „čovek sa srca dva“ preveden iz ljubavne u političku metaforu bio najprikladniji za kampanju, jer Dačić je za razliku od drugih potencijalno provučićevskih lista bio kategoričan – da će SPS posle izbora biti uz SNS, a ne sa takozvanim blokaderima. Znači da samo jedno srce kuca. Za Srbiju i koaliciju sa SNS.

Mada, hit Šekija Turkovića implicira i koalicioni potencijal koji je (i bez Branka Ružića) i dalje jak u SPS i što mora imponovati i Dačiću i socijalistima uprkos tome što su lojalni partner SNS. Istorijska inercija je bitan faktor u politici i ona naruku ide SPS. Pa i uverenju i kod opozicije da oni uvek imaju neke kadrove i da je s njima sve civilizovanije nego sa ovima.