Alternativa za Nemačku se ne plaši ruske „denacifikacije“ jer je tipičan primer kako mogu da imaju suprotno značenje od nominalnog. Nemački neonacisti znaju da u vokabularu Moskve „denacifikacija“ znači u suštini borbu protiv pravne države, ljudskih prava i sloboda, liberalne demokratije, a ne protiv neonacizma čiji je barjaktar AfD.
Veze između vodećih ljudi AfD-a i Rusije su toliko kapilarne i dubinske da su iz Ministarstva unutrašnjih poslova već obznanili da neće deliti senzibilne informacije sa telima Saksonije-Anhalt ako na vlast dođe Alternativa za Nemačku.
„Svaka poverljiva informacija data predstavnicima AfD-a vrlo lako može da završi direktno na stolu u Kremlju“, obrazložili su najavljenu meru u federalnom nemačkom MUP-u.
Vođe AfD-a ne kriju da im je jedan od prvih ciljeva da smene šefove obaveštajnih službi na pokrajinskom nivou jer su ih definisali kao stranku „ekstremne desnice“ sa opasnim vezama sa Rusijom, uz prateću dokumentaciju i dokaze.
Na udaru AfD-a su i javni televizijski servis, kao i crkve koje imaju hrišćanski odnos prema imigrantima. Uz to, sklonost ka paganizmu je još jedna kopča koja spaja AfD sa NSDAP-om. Deo programa AfD-a koji neodoljivo upućuje na neonacizam odnosi se na kreiranje paravojnih formacija pod izgovorom brige za sigurnost građana na ulicama, zatim segregaciju u školskom sistemu po kojoj bi bila odvojena deca imigranata i deca sa posebnim potrebama.
Kao u Tompsonovoj pesmi „Geni kameni“, u kojoj se kaže da je 1945. bila loša, AfD želi samo zdravu decu „plave krvi i bjelog lica“. Drugim rečima, nemački neonacisti žele da ponovo skriptuju društvenu i kulturnu homogenizaciju koju su nametnuli njihovi politički preci.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
