Žan Klod, od Holivuda do promotera propale politike

„Filmski susreti nisu nikad bili stvar spektakla i glamura – već sadržaja.“

Ovo mi je u telefonskom razgovoru nedavno rekao moj dobar drug, glumac Marko Janketić.

I stvarno je tako. Ko će to bolje da zna ako ne glumci?

Niški festival je uvek bio poseban, još u vreme SFRJ. To je jedina takva fešta koja je posvećena glumcima i glumačkom esnafu. Bilo je uspona i padova, teških vremena, tranzicionih i onih drugih, ali festival je opstajao. Sve dok nisu došla neka još teža, vunena vremena, ova koja upravo živimo, kada su i glumci postali nosioci promene i digli glas protiv onih koji bi, eto, da prisvoje čitavu kulturu jedne zemlje za sebe. Zašto? Jer je smatraju izbornim plenom.

Javna je tajna da kada osvoje vlast stranke počnu da dele institucije između sebe, pa ovom ide pošta, onom ide elektrodistribucija a nekom trećem vodovod… U toj raspodeli plena strada i kultura. Grad Niš je vrlo dobar primer za to. Bukvalno nema kulturne institucije kojom ne upravlja stranka i gde upravnik ili direktor nije imenovan po političkoj podobnosti. Pozorište, Niški kulturni centar, Simfonijski orkestar, Biblioteka… Da ne nabrajam… Sve to vode drugovi članovi, tj. partijski kadrovici.

I zanimljivo je da mnogi od njih idu iz institucije u instituciju jer su ljudi naprosto bogomdani za sve. Ista osoba može da bude u biblioteci, pa da zasedne u arhiv i na kraju dobije transfer u pozorište. Jedini kriterijum je – stranačka podobnost.