1.897.150, pardon 1.903.450 glasova za najbolji roman

1.897.150.

Tačno je toliko ljudi, samo u prva pedeset dva dana, učestvovalo u književnom događaju leta i godine – izboru 100 najboljih romana na našem govornom području koji su pokrenule Velike priče.

Bilo je dosad 52 članova žirija, a njihove su liste, pokazuje naša precizna statistika, samo na našem sajtu pogledane tačno 1.897.100 puta.

Ako bismo uključili društvene mreže – nije da se hvalimo, ali sabijamo na Instagramu, gde svaki post beleži preglede koji se mere u desetinama hiljada – stigli bismo lako do dvostruko većih brojki.

Ali da ne budemo alavi, i da se fokusiramo samo na sajt, i ova skoro dva miliona su, eto, više nego što Beograd (zvanično) ima stanovnika.

Ili je to, još plastičnije, svaki deseti čovek koji se sporazumeva na ovom, odnosno nekom od sličnih ili istih jezika sa ovih prostora.

Svaki deseti!

Među tim učesnicima ste vi: redovni čitaoci Velikih priča, ili možda oni koji su tek sada čuli za nas i još otkrivaju čega sve ima na ovoj platformi, svi vi koji ste od najveće kulturne akcije u (inače dosta turobnoj) 2026. godini napravili mali ritual i proširili glas o njoj i o dobrim romanima.

Zato želimo da sa vama podelimo nove rezultate, objasnimo šta će se dalje dešavati, ali pre svega toga, da vam izrazimo veliku zahvalnost.

Hvala što čitate Velike priče.

Hvala što pričate o knjigama.

Hvala za svaki komentar, za svako deljenje na društvenim mrežama, za svaku (malu) ljutnju što vašeg omiljenog romana nije bilo na nečijoj listi.

Hvala što ste pretplatnik Velikih priča, ili razmišljate da to postanete.

Evo kratkog “pregleda dešavanja” protekle sedmice, u kojoj se naš žiri proširio za još sedmoro učesnika.

Među njima je čovek koji je četiri godine po službenoj dužnosti “čuvao” i mnoge od naslova koji se komentarišu. Vladimir Pištalo, dobitnik NIN-ove nagrade, na prvo mesto stavio je Andrićevu “Travničku hroniku”, nazvavši je “balkanskim ‘Čarobnim bregom”, dok je tik iza njega Vladan Desnica i “Proljeća Ivana Galeba”.

I uredništvo i čitaoci najviše vole – ili nimalo ne vole – kada ih neka lista iznenadi: na listi ovog pisca i profesora našao se futuristički roman “Krila” Stanislava Krakova. Ćopića smo, pak, sretali na razne načine, a Pištalo se opredelio za “Baštu sljezove boje”, koju će pomenuti i profesor Ivan Lovrenović.

Ovaj pisac, esejista i urednik poslao nam je “skraćenu” listu od osam naslova, a dodatno pravilo kojeg se držao bilo je izbegavanje živih autora. Posledica je lista koja počinje “Prokletom avlijom” i “Zimskim ljetovanjem”, a završava se sa “Ponornicom” Skendera Kulenovića i “Ordenom” Stjepana Čuića, naslovima koji beleže premijerno pojavljivanje u našoj književnoj debati.

Nije nikakav patriotizam, nego se zalomilo gotovo pa slučajno da smo tokom prethodne sedmice objavili i glasove dva Crnogorca.

Đuro Radosavović, iz Titograda, na prvo mesto stavlja “pank” roman “Kad su cvetale tikve”, a možda se i na najvišem mestu dosad pojavljuje Slobodan Selenić (“Ubistvo s predumišljajem”). Autor “Crnogorskog romana” voli i Boru Ćosića i Milenu Marković, ali ne zaboravlja, kad smo kod Crne Gore, ni Miodraga Bulatovića.

Manjo Vukotić, sa Cetinja, čovek koji je bio urednik i dobrom delu naše redakcije, nije uspeo da na listu stavi Boru Stankovića, Krležu, Lalića, Tišmu, Mihailovića, Petrovića ili Mirka Kovača. Zato je tu Milovan Đilas sa “Besudnom zemljom”, ali i možda i najpopularnije izdanje iz 21. veka u našem izboru, “Deca” Milene Marković.

Nismo zaboravili ni prevodioce. Njih u protekloj nedelji reprezentuje Olja Petronić, dobitnica nagrada za prevod sa francuskog jezika, i žena koja je zaslužna i što se pred čitaocima u Srbiji našlo domaće izdanje bestselera “Himna životu” Žizel Peliko. Petronić “namerno” izostavlja Andrića, Selimovića i Crnjanskog, triling pisaca koji redovno dobija veliki broj glasova, dok joj je na prvom mestu delo Miljenka Jergovića “Dvori od oraha” – “roman koji istovremeno funkcioniše kao udžbenik iz istorije i iz psihologije.”

Feđa Štukan je u prethodnih nekoliko nedelja iznervirao mnoge po društvenim mrežama svojim stavovima o muzici, ali čini se da je sa romanima ovaj glumac i pisac, autor čitane autobiografske knjige “Blank”, prošao malo bolje. Ili su samo naši čitaoci malo finiji ljudi? Doduše, njegova lista i ovde odudara od “kanona”, te je više okrenuta novijoj (post)ratnoj prozi. Na vrhu je “Schindlerov lift” Darka Cvijetića, zatim “Smrtni ishod atletskih povreda” Milice Vučković iz 2021, pa Jergovićeve “Dvori od oraha”.

Još zapadnije Maša Kolanović, profesorka suvremene hrvatske književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i dobitnica nagrade Evropske unije za književnost, poslala je listu deset naslova za “namamljivanje” nekoga da čita književnost ovih prostora. Na prvom mestu je “Ministarstvo boli” Dubravke Ugrešić, a odmah zatim “Tri kavaljera frajle Melanije”, valjda jedini izbor ovog Krležinog kraćeg dela.

A sada ono jednako važno.

Naša akcija polako ulazi u svoju narednu fazu. Bez brige, i dalje prikupljamo glasove cenjenih članova našeg uglednog žirija, i dalje ćemo ih objavljivati svakog dana, i dalje brojimo glasove, pravimo statistiku, i dalje vam omogućavamo da naručite i pročitate neka od najvećih dela naše književnosti.

Ali uveliko spremamo nešto sasvim posebno i drugačije.

Uskoro će i svi pretplatnici Velikih priča moći da daju svoj sud o najboljim romanima. Na svojoj stranici moći ćete da napravite sopstvenu listu, da sačuvate romane koje želite da pročitate, da ih rangirate, da vidite koliko se vaš ukus slaže sa sudom pisaca, novinara, profesora, književnih kritičara, da jednim klikom podelite svoju “tabelu” i da pozovete prijatelje da se i oni uključe… pa sve do mogućnosti da se vaša rang-lista nađe i na samom sajtu.

Samo tako će, kada i naši čitaoci daju svoj sud, ova akcija biti potpuna, i samo tako ćemo stvarno doći do (koliko-toliko objektivne) liste najboljih romana koji su ikada napisani na našem govornom području.

Sve ove opcije biće otvorene i potpuno besplatne svim pretplatnicima Velikih priča. Baš kao što će samo za njih biti u celosti otvoren sajt, uključujući i sve glasove članova žirija, “specijalne izveštaje” o ovoj akciji, kritike i osvrte koje će pisati najveći pisci i stručnjaci na ovim prostorima. Naravno, uz sav ostali sadržaj – od društvenih analiza, tekstova iz kulture i psihologije, do najboljih gostiju u našim podkastima.

A to je samo početak: u pripremi je i još, hm, opipljivije izdanje akcije koja je prerasla u pravu kulturnu senzaciju. I tu ćemo imati posebne pogodnosti za pretplatnike – uostalom, oni će i prvi saznati o čemu se radi.

A dotad, još jednom: 1.903.450 puta (da, toliko je ljudi još učestvovalo u akciji dok ste vi čitali ovaj tekst) hvala!