Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.
Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.
***
Olja Petronić je književna prevoditeljka, rođena u Valjevu 1970. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za francuski jezik i književnost. Prevodi sa francuskog i engleskog. Među autorima koje je prevela nalaze se nobelovci Anri Bergson, Ani Erno i Abdulrazak Gurna, zatim Mišel Fuko, Žil Delez, Alen Badiju, Žak Ransijer, Emil Dirkem, Pol Ven, Andre Žid, Franc Fanon, Bruno Latur, Toma Piketi, te Lorens Darel, Pjer Lemetr, Mjuriel Barberi, Lejla Slimani, David Diop, Milan Kundera i mnogi drugi. Posebno uživa u prevođenju stripova. Dobitnica je nagrade Branko Jelić (2015. i 2023) za najbolji prevod s francuskog jezika, i nagrade Miloš N. Đurić (2017) za najbolji prevod te godine. Živi u Novom Sadu.
Nedavno je prevela i svetski bestseler Žizel Peliko „Himna životu“. Ovo je njena izbor:
***
Čim sam dobila poziv da sastavim ovu listu, odlučila sam da na njoj neće biti ni Andrića ni Selimovića ni Crnjanskog, i to iz dva jednostavna razloga: zbog toga što se podrazumevaju i zbog toga što bi mi zauzeli mesta na ionako kratkoj listi (samo deset romana!). Sa punom svešću o veličini pomenutih pisaca i njihovog dela, želela sam da ovaj izbor ipak bude nešto ličniji (kao da može drugačije), da kaže nešto o onome što mene kao čitaoca lično dira.
Izbor: Olja Petronić
Deset romana
Zato što opisuje neopisivo, izriče neizrecivo, zato što je ogromna lirska pesma u obliku epske priče, zato što je istovremeno udžbenik iz istorije i iz psihologije, ali udžbenik koji se čita s ogromnim užitkom, zato što zapravo ne mogu da pronađem reči kojima bih opisala koliko se duboko ovaj roman urezao u mene i obeležio moje čitalačko iskustvo.
2
Peščanik
Danilo Kiš, 1972.
Zato što polazi od duboko ličnog iskustva, a postaje univerzalna potraga za ocem i identitetom, zato što je (po mom skromnom mišljenju) vrhunac tzv. Porodičnog cirkusa, a možda i Kišovog romanesknog opusa (priče su posebna priča), zato što ne može da ne dirne one najosetljivije žice u nama, što će reći da nam se zavuče pravo u dušu.
Zato što o velikim, teškim i zastrašujućim stvarima, bilo na ličnom (razvod roditelja, navikavanje na njihove nove supružnike, gubitak najdražih još u detinjstvu…) bilo na opštem planu (senke proteklog i nadolazećeg rata, Holokaust, mržnja prema drugom i drugačijem…) govori kroz toplu dušu deteta koje veruje da svet ipak može da bude dobro mesto. Zbog scene u kojoj očuh, koji je nakratko postao bogat, na pitanje šta će kupiti odgovara bicikl, jer ga nikad nije imao.
4
Mamac
David Albahari, 1996.
Zato što je o majci, zato što govori o tome kako ćutanje može da bude rečitije od reči, zato što je jedan od velikih romana o identitetu, kulturološkim razlikama i samoći, a i zato što za mene ima veliku sentimentalnu vrednost o kojoj neću govoriti ovde.
5
Kiklop
Ranko Marinković, 1965.
Zato što je roman o strahu, ljudskom, odviše ljudskom. I zato što je napisan neverovatno, pun jezičkih bravura s kakvima se nikada pre ni posle nisam susretala.
Zato što je jedan od najvećih antiratnih romana, zato što pokazuje na koji način rat čoveka, kakav god da je i koji god da je, pretvara doslovno u stvar koju može da upotrebi kako god mu odgovara.
7
Na rubu pameti
Miroslav Krleža, 1938.
Zato što je aktuelan uvek i zauvek jer govori o gluposti, licemerju, korumpiranosti, bezdušnosti – očito neuništivim i večnim – i (uzaludnom?) pokušaju pojedinca da se protiv njih bori.
Zato što je beskrajno duhovito i lucidno napisana priča o piscima, književnosti i pisanju i zato što nikoga ne štedi.
Zato što udara i u stomak i u glavu.
Zato što svi protagonisti žive zajedno i „neprestano nešto pričaju u smislu razgovora“, zato što govori o tome da je i revolucija nepravedna kao i svaki drugi sistem („Mi smo vam dali slobodu, ne možemo sve!“), zato što rečenice u ovom romanu, velikim delom napisanom u formi dijaloga, uglavnom zvuče ili kao telegrami, ili kao zen koani, ili kao stihovi…
