„Vi ste Nemci, vi ne znate…“

Odlomak iz romana u nastajanju „Šerpas“ Svetislava Basare, 1. deo.

Svi objavljeni nastavci biće dostupni OVDE.

Pratite izbor za 100 najboljih romana.

***

Prvi deo pročitajte OVDE.

Hören Sie mir aufmerksam jetzt, Herr Grillparzer: Iz Andrićevih agnostičkih moštiju decenijama ističe miro falsifikovanog nacionalnog identiteta. Za standardni Beograd i Beograđane ne postoji značajniji Srbin od Andrića upravo zato što Andrić nije bio Srbin u biološkom smislu, nego je (dok mu se isplatilo) bio Hrvat po krvi i tlu, da bi se u kritičnom trenutku presaldumio, shvatio da niko nema što Srbin imade, savladao jezuitu i frankovca u sebi, skupio hrabrost, stisnuo muda, samokastrirao se i izjasnio se kao Srbin po vokaciji.

Nije vam to najjasnije. Nije bilo jasno ni Martensu. Ni meni decenijama nije bilo jasno. Martens i vi, Herr Grillparzer, vi ste Nemci, protestanti, ne znate vi (ne možete ni zamisliti koliko ste srećni što ne znate) ništa o Maelströmu svetosavske turbofolk teologije tamjana, govana, nečiste krvi i zaparloženog tla. Nemate vi – i ne sanjate koliko ste srećni što nemate – ni blagog pojma o bulevarskoj duhovnoj vertikali i vidovdanskoj opereta-za-tri-sua Zooloo etici. Ni meni, rekoh, nije bilo jasno sve dok pod starost, po sili nužde (o kojoj ću kasnije) nisam poređao (i prihvatio) činjenice. Između ostalih i činjenicu – jednu od retkih u Srbiji koja nije falsifikovana – da je Andrić… Šta Andrić? Šta sam hteo da kažem? Ne znam. Oprostite, godine me stižu, ponekad se izgubim u dužim rečenicama, pokušaću sa nekom kraćom, npr. ovom:

To što se Andrić simbolično nacionalno samokastrirao iz hrvatskog nacionalnog korpusa i levo (simbolično otfikareno) mudo položio na Lovćen, desno pak u kriptu na Oplencu i onda se freiwillig samokonvertovao u Srbina (po srednjem kursu) samo to je – ništa drugo – uzdiglo Andrića na postament prvorazredne nacionalne veličine ovenčane Nobelovom nagradom, iako intimno mislim da je Andrić sve do smrti ostao kriptohrvat, a da je, uprkos srpstvu i članstvu u SKJ, svakog decembra agnostički „obeležavao“ jeretički, gregorijanski katolički Božić, to već piše i u zvaničnim Andrićevim srbohagiobiografijama (piše u transkriptu da je Blanuša tako rekao, nakašljao se, pa nastavio da govori).