Kada je Goran Marković tokom dopisivanja sa kolegom Rajkom Grlićem na Velikim pričama („Jesi li snimio ovo?“) napisao tekst Evženija, žena zbog koje je počelo ’praško proleće’, mnogi čitaoci su bili u isto vreme i fascinirani i zaintrigirani. Nekoliko meseci kasnije, Marković je poželeo da nađe junakinju i svoju bivšu koleginicu.
Ovo je ŠESTI NASTAVAK serijala „Velika potraga Gorana Markovića“
Prethodni deo pročitajte OVDE.
Svi objavljeni nstavci dostupni su OVDE.
***
Beograd, 1963.
Prvi susret sa filmom imao sam u Kino-klubu Beograd. Tome je prethodio jedan čudan događaj.
Kada sam se u februaru 1963, kao sedamnaestogodišnjak, posle višečasovne operacije polipa u centru glave, u kanalu između grla i nosa, probudio na Odeljenju za uho, grlo i nos pri Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, prvo što sam ugledao bila je bočica iznad moje glave iz koje je kapala tečnost. Pogled mi je krenuo za kapima koje su se iz nje spuštale cevčicom i završavale svoj put u mojoj desnoj ruci. Ponovo sam pogledao uvis i pored posude sa infuzijom spazio glavu sitnog čoveka čije su uho i pola lobanje bili uvijeni debelim slojevima zavoja. Ponestajalo mi je vazduha i mahinalno sam krenuo da iščupam veliku količinu gaze kojom su bili ispunjeni moj nos i grlo. Ruka čoveka me je sprečila u tome. „Ne smeš da kidaš tampone, ugušićeš se“, rekao je. Pozvao je sestru koja se pojavila posle izvesnog vremena i rutinski mi promenila tubus kroz koji sam disao.
Ona je ubrzo otišla ali je onaj sa čalmom oko glave ostao pored mog kreveta (onako drogiran od anestezije u jednom času sam pomislio kako se nalazim u turskom haremu, a da je tip sultan lično). On me je nekoliko puta, kada god bi mi ruka mahinalno krenula ka tamponima koji su me davili, sprečavao da pokidam to sa sebe. Sedeo je, kao pas čuvar, ko zna koliko pored mog kreveta taj nepoznati, smešni čovečuljak i motrio na moje pokrete. Ja sam posle nekog vremena, još uvek omamljen od anestezije, zaspao dubokim snom. Predveče me je probudio nesnosni svrab u grlu i nosu. Ovoga puta je moj čuvar morao da me drži za ruke i tako spreči katastrofu. Nisam siguran, ali rekao bih da je celu tu noć proveo pored mene.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
